Agroinfo

Republički zavod za statistiku objavio je maloprodajne cene poljoprivrednih proizvoda u Srbiji u prvoj nedelji januara, koje pokazuju velike razlike između gradova, ali i unutar istog grada – posebno između prodavnica i pijaca. Prema podacima RZS, krompir u Beogradu košta do 150 din/kg, dok je u Subotici 80 din/kg. Pasulj u Beogradu košta oko 500 din/kg, dok je u Zaječaru 240 din/kg. Crni luk u Beogradu varira od 41 din/kg u prodavnici do 150 din/kg na pijaci, dok se u drugim gradovima kreće u rasponu od 40 do 100 dinara.

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić predsedavao je sastankom sa udruženjima proizvođača mleka, mlekarskom industrijom i nadležnim institucijama na kojem je razmatrano stanje na tržištu, uz probleme sa cenama i plasmanom. U saopštenju Ministarstva navodi se da su poslednjih meseci uočeni viškovi mleka, što utiče na stabilnost cena i redovnost preuzimanja sirovine. Dogovoreno je da Ministarstvo sprovede analizu cena, količina i kretanja uvoza, kao i mogućeg uticaja pojedinih tržišnih aktera.

Tokom ove nedelje, na robno-berzanskom tržištu, primetne su bile česte promene u odnosu ponuđenih i traženih količina. Dodatno, izražen nesklad u cenovnim očekivanjima prodajne i kupovne strane, kao i razlika u paritetima uticali su na smanjen obim prometa. Preko Produktne berze ukupno je prometovano 1.621 tona robe, finansijske vrednosti 45.738.796,00 dinara.

Valjevo će ove godine za poljoprivredu izdvojiti 174,4 miliona dinara, što je više od deset puta u odnosu na pre deceniju. Sredstva su namenjena podsticajima proizvodnje, radu preduzeća Agrorazvoj – valjevske doline i protivgradnoj zaštiti, dok je oko 140 miliona dinara planirano za direktne subvencije poljoprivrednicima – kupovinu sadnica, traktora i mehanizacije, kao i podršku mladima koji ostaju na selu.

Info Tim Logistika procenjuje da će tokom većeg dela tržišne 2025/26 godine cena pšenice biti niža od cene kukuruza, što bi moglo da poveća njenu upotrebu u stočnoj hrani. Prema podacima RZS, pšenica je lane požnjevena na 607.000 ha, a prema istraživanju Info Tim Logistike ostvaren je rekord – prosečan prinos bio je 6,3 t/ha, odnosno ukupno 3,82 miliona tona. U novu tržišnu godinu ušlo se i sa velikim prelaznim zalihama od 1,04 Mt, pa raspoložive količine dostižu 4,86 Mt. U prva četiri meseca tržišne godine izvezeno je 409.000 tona, što je 7–10% više nego ranije.

Za poljoprivredu je u budžetu Srbije za 2026. godinu opredeljeno 147,5 milijardi dinara, izjavio je ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, navodeći da agrarni budžet trenutno čini 7,2% ukupnog budžeta države. Prema njegovim rečima, Srbija danas u ovaj sektor ulaže dvostruko više nego što on trenutno doprinosi bruto dodatoj vrednosti, jer poljoprivreda učestvuje sa 3,6%, dok se u javnosti i dalje često koristi zastarela procena od 10 odsto. Glamočić je istakao da apsolutna vrednost poljoprivrede nije opala, već je porasla.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštilo je da nakon obilnih snežnih padavina i porasta vodostaja pojačano prati stanje širom Srbije i da je situacija pod kontrolom. Vanredne mere odbrane od poplava uvedene su preventivno na Limu, Drini i Ibru, a vodostaji su stabilni i nema bojazni od pojave leda, rekla je v.d. direktora Republičke direkcije za vode Maja Grbić. Ekipe su na terenu i u stalnoj su vezi sa RHMZ-om. U zapadnoj Srbiji moguć je lom grana i izvaljivanje stabala, pa se građanima savetuje oprez i izbegavanje šumskih područja.

Novi Pravilnik o podsticajima za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva predviđa da proizvođači borovnica, malina i jagoda mogu da dobiju do pet miliona dinara godišnje. Ranije je maksimalni iznos bio 3,5 miliona dinara. Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da su povećani i maksimalni iznosi podsticaja za nabavku sadnica voćaka i hmelja sa 2,5 na 3,5 miliona dinara. Dodaje se da je povećan i iznos za nabavku naslona za proizvodne zasade voćaka i hmelja sa 825.000 na milion dinara kao i za pripremu zemljišta sa 375.000 na 400.000 dinara.

Javna rasprava o Nacrtu zakona o trgovačkim praksama je počela i trajaće do 28. januara, saopštilo je Ministarstvo trgovine. Cilj rasprave je da se kroz uključivanje stručne i šire javnosti unapredi zakonski okvir koji treba da uvede jasnija i pravednija pravila poslovanja na tržištu

Kada govorimo o 2026. godini, očekujemo produbljivanje jaza u domaćoj poljoprivredi. Ne samo između velikih i malih proizvođača, već sve jasnije između digitalne generacije poljoprivrednika i onih koji i dalje rade po tradicionalnim modelima, bez pristupa znanju, tehnologijama i savremenim informacijama. Taj jaz neće biti samo tehnološki – već i ekonomski. Klimatske promene će, nažalost, i dalje snažno uticati na proizvodnju. Suše, grad, mrazevi bez snežnog pokrivača i ekstremni vremenski događaji postaće nova normalnost.