voćepovrćemesožitaricemlekojajainputi

Srpski voćari se ove godine bacili na uzgoj borovnica

U Srbiji je berba borovnice ove godine bila dobra – ukupno oko 1.000 tona, dok prošle godine nije bila više od 300 tona. Berba kao što je ovogodišnja dešava se možda svakih šest godina. Pojava koju su u Srbiji nazvali ,,groznica uzgajanja borovnice’’ dovela je do naglog skoka broja voćara koji ove godine sade borovnicu. Zahvaljujući visokom sadržaju antioksidanata, borovnica je postala veoma tražena u svetu, kako na tržištu svežeg voća, tako i na tržištu prerađevina, a srpski voćari su rešili da iskoriste priliku i zarade na proizvodnji ovog voća, koje je za kratko vreme postalo veoma isplativo.
Svakako, cene šumske borovnice rolend su u poslednje vreme visoke – neočišćeno voće se trenutno prodaje za 2,85-3,10 EUR/kg franko Srbija. U poređenju sa drugim evropskim regijama u kojima se gaji borovnica, kao što su Poljska i pribaltičke države, proizvodnja borovnica u Srbiji je izuzetno mala. Ipak, ove godine sezona je za srpske odgajivače bila vanredno dobra.
Veći deo borovnica proizvedenih u Srbiji namenjen je za dalju preradu i prodaje se izvan Srbije. Pošto domaća proizvodnja borovnica, i gajenih i šumskih, ne može da zadovolji ni domaću tražnju, domaći proizvođači sokova moraju da uvoze koncentrat borovnice kako bi ispunili ugovorne obaveze prema svojim klijentima, koji su većinom strani.
Tržište borovnica u Srbiji je oživelo od prošle godine, kada je na 52 gazdinstva pokrenut projekat gajene borovnice na površini od 10 hektara, koji je uglavnom finansirao USAID. Kako kažu, do pre godinu dana većina stanovnika Srbije bi za borovnicu rekla da je to planinska biljka u obliku žbuna sa plavim bobicama, ali sada se status ovog voća potpuno promenio.
Prema podacima iz sektora, u Srbiji se pod zasadom gajene ili visokožbunaste borovnice nalazi samo 15 hektara zemlje, od čega je samo 4 hektara pod plodom. Šumska borovnica koja raste u visokim planinskim terenima postiže vrlo dobru cenu na tržištu, ali je količina ploda ograničena usled nepristupačnosti terena i nesavesnih berača koje optužuju za uništavanje žbunova.
Analitičari opominju potencijalne odgajivače borovnica u Srbiji da budu oprezni, jer je ovaj posao veoma rizičan. U intervjuu za srpski časopis Ekonomist, Mihailo Nikolić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, rekao je da je proizvodnja borovnica velika investicija koja se vraća posle dužeg perioda.
Izvor: Foodnews