Žitni kombajni rade punim kapacitetom. Nakon prve nedelje žetve procene su da će prinosi biti veoma šaroliki i da će se kretati između 3 i 7 tona po hektaru. Najslabiji prinos će biti u severnom Banatu koji je bio i najsušniji, a vrlo dobar, čak odličan u Sremu i Mačvi. Kada je reč o ceni, u Žitouniji, udruženju koje okuplja 17 industrijskih mlinova, kažu da je pretpostavki, kao i svake godine, mnogo. “Licitiranje ide od 22 do 27 dinara. Traži se od države da Robne rezerve kupe određene količine pšenice po 22 din/kg ne bi li tako povukli cenu pšenice naviše.

Povodom žalbi višnjara na procenu klase višanja pri samom otkupu, samim tim i niže cene, poljoprivredna

Zahtevi za odobravanje projekata za IPARD podsticaje za ruralni turizam podnose se Upravi za agrarna plaćanja od danas, 1. jula, do 1. oktobra ove godine. Reč je o pozivu iz Mere 7 – Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja, a na raspolaganju poljoprivrednicima, preduzetnicima i mikro i malim preduzećima su 2,3 milijarde dinara. Podrška za realizaciju investicija u seoskom turizmu iznosi do 65 odsto vrednosti prihvatljivih troškova. Najmanji iznos podrške po projektu je 5.000 evra, a najveći 300.000 evra.

Kupci koji imaju višak vremena, a žele da uštede, mogu da se prijave da beru voće na nekoj od plantaža u Srbiji. Sve je više poljoprivrednih gazdinstava sa kojih domaćini pozivaju mušterije da sami naberu jagode, maline, kupine ili borovnice i da ih plate jeftinije. Obe strane su na dobitku. Voćari bar delimično rešavaju problem radne snage, a potrošači dobijaju povoljniju cenu i boravak na čistom vazduhu. Vlasnik plantaže malina iz Raške ima jasnu računicu. Kilogram voća prodaje za 240 dinara, a berače plaća 60 dinara po kilogramu.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Obilne padavine u proteklih mesec dana odložile su najvažnije poljoprivredne radove u Toplici, a značajno će umanjiti i prinose vodećih voćarskih i ratarskih kultura. Najvažniji i najobimniji posao, berba višanja, kasni skoro dve nedelje i obaviće se u prvoj polovini jula. Slična je situacija i sa žetvom žitarica, koja će krenuti tek nakon stabilizacije vremenskih prilika. Snežana Jović, savetodavac u PSSS u Prokuplju, primetila je da već pucaju plodovi višnje i stvara se trulež. Ista situacija je i sa šljivom, koja je u punom porastu.

Promet robe na Veletržnici Beograd iznosio je prošle nedelje oko 1.800 tona. Zabeležen je rast prometa paprike, paradajza, šargarepe i tikvice, ali ubedljivo najveći skok prometa, za čak pet puta, imala je lubenica, čija se cena kreće od 40 do 50 dinara po kilogramu. U ponudi se i dalje nalaze samo lubenica iz uvoza. Breskva je takođe zabeležila dva puta veći promet prošle sedmice. Na tezgama se već uveliko nalaze i domaće breskve, a polako počinju da stižu i domaće dinje.

Juče je zbog poplava proglašena vanredna situacija u gradu Loznica, opštinama Mali Zvornik, Krupanj, Osečina, Mionica, Lučani i na delu opština Ljubovija, Kosjerić i Arilje. Vanredno stanje proglašeno je i u opštini Ivanjica. Poplavljene kuće, reke izašle iz korita i razrušen most su slike koje stižu iz Srbije juče. U selu Trešnjevica na teritoriji opštine Arilje, u kojoj je proglašeno vanredno stanje, nivo reke Moravice dosegao je visinu mosta, voda je ušla u mnoga domaćinstva, a oštetila je i poljoprivredna dobra.

Direktor Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoz žita i uljarica ”Žita Srbije” Vukosav Saković rekao je da svakodnevne kiše još nisu ugrozile kvalitet pšenice, ali će žetva biti odložena. On je dodao da pšenica još nije sazrela, a da prevelika vlaga zbog toga ne može da izazove klijanje zrna, što bi se desilo da je zrela i što bi smanjilo kvalitet. ”Obilne padavine još ne prave problem pšenici jer nije sazrela, a ni prolećnim usevima”, rekao je Saković.

Najvažnije iz protekle nedelje: