Dozvoljena količina otrova iz plesni aflatoksina u mleku na domaćem tržištu od 1. januara ponovo je spuštena na nivo koji se primenjuje u EU - 0,05 mikrograma po kilogramu.

Iako i proizvođači i stručnjaci tvrde da je kukuruz ove godine zdrav, afera sa aflatoksinom otvorila je pitanje da li je prihvatanje evropskih standarda ishitreno i nedovoljno pripremljeno, ali i ukazala na slabosti našeg sistema kontrole tržišta. Agroekonomski analitičar Milan Prostran smatra da prihvatanje izuzetno strogih i restriktivnih standarda EU može da ugrozi domaću privredu, pogotovu dobru izvoznu poziciju Srbije na svetskom tržištu kukuruza. ”Mi spadamo u red 10 najvećih proizvođača kukuruza, i svako zaoštravanje ili saplitanje o propise EU može da nam ugrozi izvoz i opštu strategiju”, kaže Prostran. On dodaje da propis nije trebalo menjati, jer SAD kao glavni konkurent Srbiji u izvozu kukuruza primenjuje daleko niži standard. ”Amerika kao prvi najveći izvoznik ima dozvoljeni nivo aflatoksina od 0,5 mikrograma po kilogramu i neće uskladiti svoje propise sa evropskim jer čuva svoje proizvođače. SAD ima mnogo liberalnije uslove jer su dominantni, imaju mnogo produktivniju poljoprivredu, a mogu da konkurišu i cenama. EU, s druge strane, ima stroge kriterijume kako američki kukuruz ne bi ugrožavao njenu proizvodnju. Kada ste mala zemlja, a već ste među prvih deset proizvođača za žitaricu koja je univerzalna i koju svi traže u svetu, svako pokušava da vas istisne sa tog tržišta ili vam ugrozi poziciju. Zato se i izmišljaju razne necarinske barijere, različiti sistemi kvaliteta i kriterijuma, poput ovog”, navodi Prostran. U udruženjima proizvođača žitarica smatraju da nema bojazni da se ponovi situacija slična onoj iz 2012., kada je nivo aflatoksina u mleku i stočnoj hrani bio i 10 puta viši od dozvoljenog. - U godinama kada se pojavi značajnija količina aflatoksina u stočnoj hrani, veoma je teško zadržati njegov dozvoljeni nivo u mleku, i tu je potreban niz mera u proizvodnji i skladištenju kukuruza. Kada se to dogodilo 2012, veliki broj skladištara nije imao iskustva, problem nije na vreme uočen i taj procenat toksina se znatno uvećao. Kada je on ušao u silose i dobio uslove da se dalje širi, od takve hrane više nije moglo da se proizvede dobro mleko, pogotovu na malim farmama gde kukuruz direktno, bez kontrole, odlazi u ishranu krava - kaže Vukosav Saković, direktor Udruženja Žita Srbije.
(Danas)