Agroinfo

Proteklu nedelju na Produktnoj berzi obeležio je rast cena pšenice, kukuruza i sojinog zrna. Tržište đubriva karakterisale su veće dnevne fluktuacije cena i dostupnih količina u ponudi. Ukupan promet iznosio je 2.390,50 tona robe, čija je finansijska vrednost dostigla 65.993.705,00 dinara.

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da se raspisivanje javnih poziva za pojedine mere u stočarstvu očekuje već tokom aprila, u skladu sa ovogodišnjim Kalendarom podsticaja. Glamočić je na sastanku sa predstavnicima Udruženja odgajivača goveda rase Limuzin Srbije najavio i ubrzanje procedura kako bi sredstva proizvođačima bila isplaćena u što kraćem roku. Na sastanku su razmatrana pitanja od značaja za unapređenje stočarske proizvodnje.

Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je pripremljen Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, kojim se uvodi nova grafička oznaka ”100% iz Srbije”. Oznaka će biti dobrovoljna i moći će da je koriste proizvodi čiji su sastojci poreklom iz Srbije, uz dozvoljeno minimalno učešće sastojaka iz uvoza do dva odsto. Novim pravilima uvodi se i obaveza jasnijeg označavanja zemlje porekla za meso koje nije iz Srbije, kao i navođenje naziva i adrese proizvođača ili prerađivača na mleku.

Svetska tržišta započela su nedelju sa značajnom volatilnošću usled geopolitičke situacije izazvane sukobom SAD i Izraela protiv Irana. U iščekivanju daljeg razvoja situacije, prateći dešavanja učesnici na domaćem tržištu reagovali su oprezno.
Preko Produktne berze, tokom ove nedelje, prometovano je 2.529 tona robe, pri čemu pšenica ostaje u fokusu. Finansijska vrednost prometovane robe iznosila je 58.123.910,00 dinara.

Vlada Srbije usvojila je na jučerašnjoj sednici Uredbu o vanrednoj interventnoj meri podrške proizvođačima mleka u prahu za isporuku proizvođačima konditorskih proizvoda, odnosno sladoleda.
    Sredstva su obezbeđena za efikasno i pravovremeno sprečavanje odnosno otklanjanje tržišnih poremećaja, dodaje se u saopštenju i navodi da se vanrednom interventnom merom obezbeđuje finansijska podrška proizvođačima mleka u prahu.

Američko Ministarstvo poljoprivrede odobrilo je prvu vakcinu za pčele na svetu, namenjenu borbi protiv američke kuge pčelinjeg legla – jedne od najrazornijih bolesti u pčelarstvu. Vakcinu je razvila biotehnološka kompanija Dalan Animal Health, a primenjuje se oralno, kroz hranu. Preparat se meša u matični mleč kojim pčele radilice hrane maticu. Nakon što matica unese vakcinu, njeni fragmenti se prenose na jajnike, pa se – kako navode istraživači – naredne generacije pčela izlegu sa unapred ”pripremljenim“ imunitetom na ovu bolest.

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je na Kopaonik biznis forumu da nije pobornik direktnih subvencija i da će u narednim godinama deo podsticaja morati da se usmeri u investicije. Naveo je da se agrarna politika ne može voditi ”pod pritiskom traktora“, već na osnovu argumenata i činjenica, uz balans između malih gazdinstava, važnih za opstanak sela, i velikih proizvođača koji nose izvoz i nove tehnologije.

Najava izvoza junećeg mesa na tržište Tunisa, nakon što je Uprava za veterinu usaglasila sertifikate, dobro je primljena među stočarima, ali izvoz ne može da krene odmah. Prema oceni Udruženja ”Agroprofit”, potrebno je utvrditi jasna pravila – ko može da izvozi i pod kojim uslovima, kao i da se gazdinstva prijave sa količinama junadi za prodaju.

Tokom poslednje nedelje februara, najatraktivnija roba za trgovanje na robno-berzanskom tržištu bila je pšenica. Ukupan promet preko Produktne berze iznosio je 5.000 tona, finansijske vrednosti 112.429.500,00 dinara.

Neuobičajeno toplo vreme u februaru i martu 2025. ubrzalo je vegetaciju i dovelo do ranog cvetanja kajsija, breskvi i nektarina, ali su zatim martovski i aprilski mrazevi pogodili voćnjake u najosetljivijim fazama i napravili veliku štetu. Usledio je rekordno sušan jun, bez kiše u velikom delu zemlje, a iako je kasnije bilo nešto padavina, manjak vlage nije nadoknađen. Leto su dodatno obeležili toplotni talasi, što je uz sušu snažno pogodilo i kasne vrste poput krušaka i jabuka. RZS beleži da je tokom 2025. čak 10 od 16 voćnih vrsta imalo rekordno niske prinose.