Agroinfo

Tokom ove nedelje, preko Produktne berze najviše se trgovalo pšenicom. Cene hlebnog i sojinog zrna zabeležile su rast, dok su cene kukuruza i ječma imale silazni trend. Ukupan promet iznosio je 3.798 tona robe, finansijske vrednosti 104.108.896,00 dinara.
Usled slabe zainteresovanosti kupaca, kukuruzom se izuzetno malo trgovalo. Berzanski ugovori za ovu ratarsku kulturu zaključeni su po ceni od 21,70 din/kg bez PDV-a (23,87 din/kg sa PDV-om), što ujedno predstavlja i ponder cenu. U odnosu na prethodnu nedelju, cena je niža za 0,46 %.

Setva krompira počela je u više krajeva Srbije, ali mnogi proizvođači ove godine planiraju manje površine zbog visokih ulaganja i pritiska jeftinog uvoza. U Moravičkom okrugu, nekada prepoznatljivom po proizvodnji krompira, poljoprivrednici vagaju koliko im se setva isplati. Cena semena, đubriva, zaštite i navodnjavanja značajno povećava troškove, dok na tržište stiže krompir iz uvoza po veoma niskim cenama. Problem dodatno otežavaju suše i manjak vode u zemljištu.

Poljoprivredna gazdinstva u Srbiji mlekarama isporučuju oko 59 odsto ukupne proizvodnje kravljeg mleka, dok ostatak uglavnom koriste za sopstvene potrebe, preradu i direktnu prodaju, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Oko 22 odsto mleka na gazdinstvima prerađuje se u sir i kajmak, dok se devet odsto prodaje neposredno potrošačima. Kravlje mleko čini čak 97 odsto ukupne proizvodnje mleka na gazdinstvima. Istovremeno, proizvodnja konzumnog mleka u mlekarama prošle godine porasla je za 3,3 odsto. Ipak, otkupne cene kravljeg mleka u 2025.

Leskovačka kotlina, poznata po ranom povrću, ovih dana ubira prve krastavce, ali ih ove godine gaji manje proizvođača zbog visokih troškova proizvodnje. Povrtari kažu da početna cena od 120 din/kg nije zadovoljavajuća, jer su ulaganja velika, posebno za grejanje plastenika. U Stajkovcu, jednom od najpoznatijih povrtarskih sela, povrtari navode da je za ranu proizvodnju potrebno mnogo rada, neprospavanih noći i desetine tona peleta. Domaći krastavac tek stiže na tržište, dok uvoz i dalje pravi pritisak na cenu.

Vlada Srbije izmenila je Uredbu o ograničenju cena derivata nafte, pa će poljoprivrednici dizel umesto dosadašnjih 179 plaćati 181 dinar po litru, izjavio je ministar poljoprivrede Dragan Glamočić. On je istakao da će gorivo za poljoprivrednike i dalje biti značajno jeftinije, jer ostaje pravo na povraćaj akcize od 57,64 dinara po litru. Prema njegovim rečima, visina akcize ubuduće će zavisiti od kretanja na svetskom tržištu, ali ne očekuje značajnije poskupljenje.

Robno-berzansko tržište karakterisala je slaba tražnja za kukuruzom, dok je kod pšenice bila izražena razlika u kvalitetu ponuđene i tražene robe. Cene đubriva nastavile su rast. Preko Produktne berze prometovano je 1.172 tona robe, finansijske vrednosti 29.307.760,00 dinara.

Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da u Srbiji trenutno nema potvrđenih slučajeva ptičjeg gripa kod domaće živine, ali da je zbog pojave bolesti u Crnoj Gori uveden pojačan nadzor nad živinom i divljim pticama. Kako navode, Uprava za veterinu sprovodi sve propisane mere u skladu sa domaćim zakonodavstvom, standardima Svetske organizacije za zdravlje životinja i relevantnim pravilima Evropske unije. Nadležne službe su u stanju povećane pripravnosti, kontroliše se kretanje životinja i proizvoda životinjskog porekla, a situacija u regionu se redovno prati.

Ministarstvo privrede raspisalo je javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava u okviru Programa finansijske podrške za preradu voća i povrća od 100% domaće sirovine u 2026. godini, za koji je opredeljeno 50 miliona dinara. Poziv je otvoren do utroška sredstava, a najkasnije do 30. aprila. Program je namenjen mikro i malim preduzećima, zadrugama i preduzetnicima sa sedištem van Beograda i Novog Sada. Sredstva su predviđena za nabavku opreme, vozila, softvera, adaptaciju proizvodnog prostora i trajna obrtna sredstva.

Voće je za sada u dobrom stanju, ali pred voćarima je najosetljiviji period mogućih prolećnih mrazeva, koji mogu ozbiljno ugroziti rod. U praksi, mnogi proizvođači i dalje se oslanjaju na zadimljavanje, iako stručnjaci upozoravaju da ta metoda nije dovoljno efikasna, a često zahteva dobru organizaciju. Kao privremena mera preporučuje se krečenje stabala, dok se najdelotvornijom zaštitom smatra antifrost sistem, koji orošavanjem stvara tanak sloj leda i čuva cvet od izmrzavanja. Ipak, takvi sistemi su retki jer zahtevaju velike količine vode i dodatna ulaganja.

Iako je uvoz mleka u Srbiju tokom 2025. smanjen za 29 odsto, domaće mlekarstvo i dalje se suočava sa viškovima i neisplativom otkupnom cenom. Prema navodima stručnjaka, silosi su puni mleka u prahu nastalog iz ranijih viškova, uprkos tome što je država za subvencije izdvojila desetine miliona evra. Plan da se to mleko plasira konditorskoj industriji nije uspeo, jer proizvođači traže evropsko mleko u prahu zbog izvoza na tržište EU.