Agroinfo

Ministarstvo poljoprivrede objavilo je detaljne rokove za podnošenje zahteva za refakciju akcize na motorno gorivo koje se koristi u poljoprivredne svrhe, pri čemu se rokovi razlikuju u zavisnosti od godine izdavanja fiskalnog računa. Za gorivo kupljeno tokom 2024. godine, poljoprivredni proizvođači zahteve mogu podneti najkasnije do 31. decembra 2025. godine. Kada je reč o računima iz 2025. godine, rok za podnošenje zahteva ističe 31. januara 2026. godine, dok se za gorivo kupljeno u 2026. godini zahtevi mogu podnositi počev od 1. januara 2026.

Bez ulaganja u savremene farme i novu genetiku, domaća proizvodnja svinja teško može da se oporavi. Nestabilne cene tovljenika i zavisnost od uvoza dovele su do gašenja brojnih farmi, pa se danas u Srbiji godišnje tovi oko 2,2 miliona svinja – čak 30% manje nego pre 10 godina, dok se oko polovine potreba za svinjskim mesom pokriva iz uvoza. Proizvođači upozoravaju da su neophodne investicije i dugoročniji, povoljniji krediti, jer se farme isplaćuju tek nakon 12 do 13 godina.

Kraj godine, očekivano, doprineo je smanjenoj aktivnosti robno-berzanskih učesnika. Ukupan promet preko Produktne berze iznosio je 1.390 tona robe, finansijske vrednosti 32.803.900,00 dinara. Najveći udeo u trgovanju zauzela je pšenica, 59% od ukupnog prometa.

Heljda je sve prisutnija u domaćoj ishrani, u prodaji su brašno od oljuštenog i integralnog zrna, ljuspice, pahuljice i griz, dok tražnja posebno raste zbog činjenice da je heljdino brašno bez glutena. U Srbiji je 2024. godine prijavljeno oko 1.000 hektara pod heljdom, uglavnom u brdsko-planinskim krajevima Jugozapadne Srbije. Heljda uspeva na velikim nadmorskim visinama, bez upotrebe pesticida, otporna je na bolesti i pogodna za organsku proizvodnju. Prinosi se kreću od 1,6 do dve tone po hektaru.

Stočari širom Srbije juče su prosipali mleko nakon što su prevoznici otkazali njegov transport do mlekara, jer prerađivači zbog viškova na tržištu odbijaju da prime domaću sirovinu. Predsednik Udruženja odgajivača goveda Centralne Srbije Milija Palamarević navodi da su viškovi nastali usled uvoza mleka i mlečnih proizvoda. U selu Bresnica kod Čačka prosuto je 220 litara mleka, dok je na drugim gazdinstvima ukupno prosuto oko 1,5 tona. Proizvođači traže uvođenje prelevmana i zaštitnih uvoznih taksi na mleko u prahu, tvrde sireve i mleko.

Uprava za agrarna plaćanja raspisala je Javni poziv za ostvarivanje podsticaja za nabavku kvalitetnih priplodnih grla u cilju unapređenja primarne stočarske proizvodnje u 2025. godini. Zahtevi se podnose od 16. do 31. decembra 2025. godine putem platforme eAgrar, odnosno portala ePodsticaji. Podrška obuhvata nabavku priplodnih grla goveda, ovaca, koza, svinja, kao i matica pčela i riba, za investicije koje su u potpunosti realizovane u propisanom periodu.

U poslednjih mesec i po dana cena tovljenika u Srbiji beleži nagli pad, pa je u pojedinim krajevima, poput Mačve, kilogram žive mere pao na oko 170 dinara. Proizvođači kao glavni razlog navode prekomeran uvoz svinjskog mesa, zbog čega domaća proizvodnja postaje sve neisplativija. Kako ističu uzgajivači, nestabilne otkupne cene prate ih godinama, zbog čega su mnogi već odustali od svinjarstva.

Protekle nedelje na robno-berzanskom tržištu zabeležena je slaba ponuda kukuruza i pšenice, dok je kod sojinog zrna i ječma izražen bio nedostatak kupaca. Cene svih primarnih ratarskih kultura zabeležile su pad. Ukupan promet preko Produktne berze iznosio je 4.275 tona robe, finansijske vrednosti 108.772.250,00 dinara.

Uprava za agrarna plaćanja raspisala je javni poziv za podnošenje zahteva za podsticaje za očuvanje životinjskih genetičkih resursa za 2025. godinu. Zahtevi se podnose putem platforme eAgrar/ePodsticaji u periodu od 11. do 31. decembra 2025.

I pored teških vremenskih uslova ove godine, veliki povrtari u leskovačkom kraju ne miruju. U plastenicima zadruge ”Zelena zvezda“ u Vinarcu u decembru počinje berba zelene salate, koja je donela dobru zaradu zahvaljujući stabilnoj potražnji i izvozu ka Rumuniji. ”Trenutna cena je oko 20 dinara i nije loša. Izvoz kreće kada se pojavi veća količina robe”, kaže direktor zadruge Đorđe Micić. Na dva hektara zadruga godišnje proizvede oko 300 tona povrća, a od četrdesetak kooperanata otkupljuju višestruko više krastavca, kupusa, paprike i paradajza.