Agroinfo

Na Veletržnici Beograd zabeležen je 18% veći promet voća i povrća, najprodavanije povrće je šargarepa, a od voća promet jagoda veći je 47%, dok je promet trešanja četiri puta veći u odnosu na prethodni period, navodi se u nedeljnom izveštaju Veletržnice Beograd. Promet šargarepe je povećan za 45%, dok su dosta traženi i krompir, luk, paradajz. U odnosu na prethodni period snižene su cene različitih vrsta povrća, tako da se po nižim cenama mogu naći mladi krompir i kupus, krastavac, paradajz i zelena salata.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Crédit Agricole Srbija, u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, odobrava subvencionisane kredite za poljoprivredu u dinarima sa fiksnim kamatnim stopama koje iznose samo 1% do 3% na godišnjem nivou. Krediti su namenjeni nabavci mehanizacije i opreme, kvalitetnih grla stoke, stočne hrane i investicionim ulaganjima u razvoj stočarstva, ratarstva, voćarstva, vinogradarstva, povrtarstva i cvećarstva. Rok za podnošenje zahteva je 01.

Opština Knić ima 12.000 hektara obradivih površina, od toga 150 ha je pod povrćem. Opština je 2018. godine u saradnji sa jednom čačanskom firmom obezbedila siguran otkup kornišona i od početnih 50 proizvođača danas ima više od 150 povrtara koji gaje kornišone. “U ovoj godini očekuje se prinos od oko 100.000 tona. Taj prinos je bitan za naše područje uzimajući u obzir da je cena prve klase kornišona 110 dinara”, kaže Nebojša Arsenijević, rukovodilac Kancelarije za poljoprivredu i zaštitu životne sredine.

Na manifestaciji “Veliko ocenjivanje vina Srbije” koja je održana 17. i 18. maja, učestvovalo je 138 domaćih vinarija sa 481 etiketom, a žiri sastavljen od 24 domaća eminentna stručnjaka dodelio je nagrade najboljima u devet kategorija. U kategoriji bela mirna vina od lokalnih nearomatičnih sorti grožđa nagrađena je vinarija Vista hil. Glavnom nagradom u kategoriji penušava vina nagrađena je vinarija Deurić, a najbolje roze mirno vino napravila je vinarija  Kosović.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Nedostatak sezonskih radnika višegodišnji je problem srpskih malinara koji je ove godine usled pandemije još vidljiviji, pa će inostrani berači u dragačevskim malinjacima izostati. ”Kod mene su poslednjih deset, dvanaest godina brali Rumuni, išao sam po njih svojim prevozom i plaćao ih 25 evra, plus hrana i piće. Ove godine će naši radnici biti prisutni, platiću im istu dnevnicu i očekujem da će biti približno kao Rumuni što se tiče učinka.

Ovogodišnja sezona maline još nije počela a izvoznici su već unapred prodali oko 20.000 tona ovog voća iz Srbije.
Do ovakve situacije na tržištu, mesec i po dana pre početka nove berbe, došlo je delom zbog manjih količina raspoloživih malina prošle sezone ali i zbog loših ugovora određenih firmi koje se bave izvozom maline.
”Pojedini izvoznici zaključivali su nepovoljne ugovore, tako da im je prodajna cena bila niža od one za koju su ovde kupovali malinu.

Kako naći dovoljan broj sezonskih radnika, posebno u uslovima pandemije, pitanje je koje ne muči samo susedne i zemlje EU, nego i Srbiju kojoj radna snaga sve više nedostaje. Dok nadležni upozoravaju na oprez i savetuju da se građani pre bilo kog radnog angažmana dobro raspitaju ko je poslodavac i da li nudi ugovore, sezonci se sve češće pitaju i da li će im gazda obezbediti valjanu zaštitu i uslove rada u uslovima širenja virusa korona.