Agroinfo

Lidl Srbija otkupio je oko 230 tona krompira od domaćih proizvođača, rečeno je juče u toj kompaniji.
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je ranije da je postignutom saradnjom sa trgovinskim lancima, pronađeno rešenje za problem viškova krompira na domaćem tržištu.

Jutranji mrazevi tokom prve dekada marta oštetili su cvetne pupoljke ranog koštičavog voća, pre svega kajsije. Oštećenja su najveća u ravnici, dok su štete u zasadima u Fruškoj gori znatno manje.
Stručnjaci Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu u proteklih sedam dana analizirali su razmere štete sa terena širom Vojvodine.Stručnjak za voćarstvo Nenad Magazin kaže da je u odnosu na ostale voćne vrsta najviše izmrzla kajsija.

Zalihe svih kategorija maline u hladnjačama nastavljaju da padaju. Prema poslednjem izveštaju američkog Ministarstva poljoprivrede, količine ovog smrznutog voća 31. januara, ove godine, bile su za 13 odsto manje u odnosu na samo mesec dana ranije. ”Ako se dosadašnji trend rasta tražnje i cena na svetskom tržištu nastavi u predstojećoj sezoni, može se očekivati dobra cena maline u otkupu”, kaže Aleksandar Leposavić, stručnjak za voćarstvo. A kakva je jagma za ovim voćem pokazuje i to da su u hladnjačama u Srbiji ostale tek male količine neugovorene robe.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Prošle godine je Srbija ostvarila najznačajniji izvoz voća u poslednjih pet godina. Generalni menadžer najznačajnije svetske medijske kuće koja izveštava o prometu voća “Frutnet” Kris Vajt, nedavno je izjavio da je njihovo globalno istraživanje na uzorku od milion anketiranih pokazalo da zbog pandemije virusa korona potrošači u proseku jedu 30 odsto više voća i povrća. Rukovodilac za razvoj tržišta pri USAID-ovom projektu za konkurentnu privredu Zlatko Jovanović kaže da je to jedan od razloga našeg uspešnog izvoza.

Pripreme za prolećnu setvu su već završene tamo gde su uslovi to dopustili, a čeka se još više sunca da bi se zemlja ugrejala.
Direktorka Udruženja “Žita Srbije” Sunčica Savović rekla je da je pšenica u jesenjoj setvi zasejana na 595.000 hektara i da je zimu podnela prilično dobro, pošto je i zima bila blaga.
Setva šećerne repe krenuće sredinom meseca, a za kukuruz treba čekati 1. april, nakon čega će biti završena za nekih petnaestak dana, mada u praksi se dešava da traje i ceo april mesec, objasnila je Savovićeva.

Poljoprivrednici poslednjih sezona sve teže dolaze do radne snage, a situacija je kažu već toliko alarmantna da neki poslovi ne budu ni obavljeni kako treba jer radnika nema.
Dobar deo voćnih  kultura orezuju se u ovo vreme, a voćari sa kojima smo razgovarali kažu da fali dobrih orezivača, muku muče veći proizvođači koji imaju više desetina hektara pod zasadima jer ni uz najbolju volju porodice i prijatelja, bez unajmljene radne snage ovaj posao ne mogu da završe na vreme.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić posetila je juče radarski centar Republičkog hidrometeorološkog zavoda na Bukulji, povodom završetka prve faze izgradnje 44 automatizovanih protivgradnih stanica od 104, koliko je planirano. U prvu fazu je uloženo 156 miliona dinara, a ostaje da se do kraja godine okonča druga faza sa 60 stanica, u koju će biti uloženo još 246 miliona dinara.

Najvažnije iz protekle nedelje:

• rast cene soje

Ovu nedelju na novosadskoj „Produktnoj berzi“ obeležio je rast cene soje koja je dostigla svoj devetogodišnji maksimum, dok su kukuruz i pšenica minimalno oscilirali. Ukupan promet je iznosio 2.168 tona robe (+28,97%), čija je finansijska vrednost iznosila 71.577.740,00 dinara (+5,56%).

Suprotno svim predviđanjima da će se rast cena žitarica početkom 2021. godine zaustaviti, one idu na gore usled pandemije i nestabilnog stanja na tržištu koje diktiraju investicioni fondovi. Prema poslednjem izveštaju Produktne berze u Novom Sadu, kukuruz je ponovo poskupeo za oko 2,5 odsto u odnosu na prethodnu nedelju. Kako se navodi, cena žita ostala je nepromenjena. Novosadska berza ističe još jedno neuobičajeno dešavanje na domaćem tržištu a to je da su cene pšenice i kukuruza bile na gotovo istom nivou.