Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić razgovarao je juče sa predstavnicima Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga i najavio je da će Centralna laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka početi da radi od januara 2026. godine. Uzorkovanje će biti obavljano u prisustvu proizvođača, a po rečima Glamočića cilj je uvođenje stimulativnog modela otkupa, koji će nagrađivati kvalitet, uz pravedan tretman za sve proizvođače.

U sezoni poljoprivrednih radova angažuje se veliki broj sezonskih radnika, a njihovo radno vreme ne sme prelaziti 12 sati dnevno, navodi Nela Miladinović iz Fonda PIO. Za rad duži osam sati radnik ima pravo na najmanje 30 minuta pauze. Poslodavci su dužni da pre početka rada obaveste radnike o poslu, radnom mestu, uslovima rada, trajanju angažovanja, pravima na odmor, visini naknade i rokovima isplate. Mogu prekinuti angažovanje ako više nema potrebe za radom ili ako radnik ne ispunjava obaveze, uz isplatu do tada zarađene naknade.

U aprilu ove godine skupština Srbije usvojila je novi Zakon o poljoprivrednom zemljištu kojim se menja niz ključnih odredbi u vezi sa korišćenjem zemljišta u državnoj svojini. Novi zakon je naišao na različite reakcije – dok ga jedni vide kao korak ka većoj transparentnosti i podršci ozbiljnim proizvođačima, drugi upozoravaju da bi mogao dodatno ugroziti male i srednje poljoprivrednike koji već teško dolaze do obradive zemlje. Najveće promene tiču se procedura zakupa državnog zemljišta i uvođenja elektronskog sistema za prijavu i uvid u konkurse.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Traže se radnici za branje malina, u Guči, okolini Arilja, Kosjerića, Ivanjice i Bajine Bašte, selima u okolini Čačka i Užica... Malinari iz okoline Arilja upozoravaju da su honorari za berača u poslednjih nekoliko godina u odnosu na cenu maline prilično visoki. Dnevnica, u proseku, od 4.000 do 6.000 dinara. Upravo tako izgledaju oglasne strane ovih dana, ali i vapaji malinara koji tvrde da im se čak i, pored slabijeg roda ove godine, na takve oglase trenutno ne javlja previše radnika. Sezona berbe kreće polovinom juna.

Cvetanje u mnogim malinjacima je u završnoj fazi, a polovinom juna očekuju se i prve količine ovogodišnjeg roda. Ovih dana se sve više govori o predstojećoj sezoni berbe malina, pogotovo zbog nedostatka berača uprkos visokim dnevnicama. Međutim, to ipak nije najveći problem, smatraju oni koji su deo lanca u kojem profit očekuju proizvođači, otkupljivači.. Vlasnici hladnjača, koje solventno posluju, smatraju da je povlačenje bankarskog sektora iz kreditiranja u malinarstvu uticalo na krah mnogih hladnjača. Većina je saglasna da će ovo biti najneizvesnija sezona.

Proizvođači jagoda u Pocerini privode kraju berbu sa više od 1.500 hektara. Oni su, za razliku od ranijih godina, zadovoljni samo cenom, dok su prinosi ispod očekivanih. ”Da je jagoda bolje rodila, cena bi bila niža, tako je u poljoprivredi. Nepovoljne vremenske prilike su ove, kao ni jedne ranije godine, uticale na rod i kvalitet. Imali smo prolećne mrazeve zbog kojih je umanjen rod ranih sorti, u nekim selima je jagoda stradala od grada, a zbog hladnog vremena i čestih kiša dosta je istrulilo na njivi”, kaže mladi proizvođač Nikola Rakić iz Grušića.

Voćarstvo je godinama jedan od najvažnijih sektora domaće poljoprivrede, sa velikim udelom u ukupnom izvozu prehrambenih proizvoda. Malina, jabuka i višnja već tradicionalno drže visoke pozicije među izvoznim adutima Srbije, a sve češće im se pridružuje i borovnica, koja beleži snažan rast u površinama, izvozu i interesovanju proizvođača. Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Zoran Keserović ističe da borovnica ima potencijal da uskoro postane jedna od ključnih voćnih kultura u izvoznom bilansu Srbije.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Proizvodnja mleka u Srbiji trenutno beleži višak, što dodatno komplikuje situaciju na tržištu, ocenjuju stručnjaci. ”Ovo je doba godine kada se završava teljenje krava i proizvodnja mleka je najveća, a stiglo je i zeleno hranivo na njivama, što takođe doprinosi povećanoj proizvodnji”, kaže Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije. Iako su otkupne cene mleka najviše u regionu, izvoz i dalje zaostaje za uvozom, delom i zbog prisustva aflatoksina u mleku.