Setva kukuruza počela je u Novom Kneževcu bez obzira na vremenske uslove. Seju se rani i kasni hibiridi ove ratarske kulture. ”Kiša koja je pala u ovom periodu pogodovaće usevima”, kaže ratar Atila Friš.
”Prethodnih godina kukuruz je posejan nešto ranije, ali ovog proleća hladno vreme uticalo je na to da se poljoprivredni radovi pomere”, napominje Tima Jovanov, inženjer zaštite bilja iz Novog Kneževca.

Zainteresovani poljoprivrednici mogu do 22. maja da podnose zahteve za dobijanje podsticaja za tov junadi, svinja, jagnjadi i jaradi, a zahtevi se, kako je objavila Uprava za agrarna plaćanja, podnose preko platforme eAgrar, odnosno portala ePodsticaji za grla predata klanici ili izvezena, odnosno upućena na teritoriju Kosova i Metohije od 1. jula prošle godine. Tekst javnog poziva može se naći na sajtu Uprave za agrarna plaćanja.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Zahvaljujući kiši, razvoj pšenice je brži od uobičajenog. Međutim, padavine i česte promene temperature doprineli su i razvoju biljnih bolesti. Zbog toga agronomi očekuju tri tretmana u zaštiti useva što je jedan više nego prethodnih godina. Pepelnica žita, siva pegavost lista i rđa su najčešće biljne bolesti sa kojima se ovog proleća suočavaju proizvođači pšenice. Preporuka je da se obavezno obave dva tretmana zaštite. Nestabilno vreme može doprineti širenju patogena i u narednom mesecu, zbog čega proizvođači treba da budu spremni i za još jedan trošak.

Ministarstvo poljoprivrede raspisalo je Javni poziv za subvencije u stočarstvu za kvalitetna priplodna grla. Poziv će biti otvoren do 18. maja

Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković najavila je juče u Skupštini Srbije da 24. aprila počinje isplata subvencija po hektaru. ”Javni poziv za ovu vrstu subvencija objavljen je 7. aprila i nikad ranije se nije desilo da u ovako kratkom roku, od objavljivanja poziva, počne isplata subvencija”, izjavila je ministarka na javnom slušanju o Predlogu izmena i dopuna Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, u organizaciji skupštinskog Odbora za poljoprivredu, šumartsvo i vodoprivredu.

Usled praznika, skraćena radna nedelja očekivano je donela manje aktivnosti na robno-berzanskom tržištu. Statistički, na tržištu žitarica nastavljen je pozitivan cenovni trend, dok sojino zrno izostaje iz trgovanja. Preko Produktne berze prometovano je svega 725 tona robe, čija finansijska vrednost iznosi
20.023.250,00 dinara.

Cene poljoprivrednih proizvoda i ribe porasle su u februaru ove godine 26 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Najveći uticaj na rast cena zabeležen je u proizvodima: žita (14,9 odsto), stoka i živina (27,8 odsto) i stočni proizvodi (61,2 odsto), saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS). Prema statističkim podacima, cene poljoprivrednih proizvoda i ribe u februaru ove godine u odnosu na januar smanjene su u proseku za 1,9 odsto.

Ministarstvo poljoprivrede preporučilo je potrošačima povodom uskršnjih praznika da kupuju hranu isključivo u registrovanim objektima - samoposlugama, hipermarketima, specijalizovanim maloprodajnim objektima ili od lokalnih proizvođača koji su registrovani za proizvodnju po tradicionalnim metodama. U saopštenju se navodi da na pijacama treba kupovati jaja od registrovanih proizvođača, gde je jasno istaknut registarski broj gazdinstva i datum njihove proizvodnje, a proizvode od mleka i mesa na propisanim temperaturama.

Rano voće moglo bi ove godine da bude skuplje i do 20% jer su niske temperature desetkovale rod, posebno kod koštičavih voćnih vrsta u zapadnoj Srbiji, delom u Vojvodini i centralnom delu zemlje. Uticaj klimatskih promena na voćarsku proizvodnju prati se od 2010. godine, a već postaje pravilo da kada su temperature u zimskom periodu visoke, a padnu u martu i aprilu, to utiče na osetljivo voće. ”Ako voća bude bilo ove godine, sigurno će biti daleko skuplje ono koje će se prodavati na lokalnom tržištu. Ovakve vremenske prilike nisu dobre za voće.