Srpski poljoprivrednici imaće priliku da kod Opportunity banke apliciraju za kredite iz sredstava Evropskog investicionog fonda iz EASI programa koji je usmeren na povećanje kvaliteta i održivost zapošljavanja, kvalitetnu socijalnu zaštitu, borbu protiv socijalne isključenosti i siromaštva, unapređenje uslova rada i socijalne inovacije.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Pileće meso je poskupelo, pa potrošači odnedavno kupuju kilogram piletine za blizu 300 dinara, što je za oko stotinu dinara više nego pre nedelju dana. ”Piletina jeste poskupela, ali za koliko je kilogram skuplji teško je reći jer u trgovinama vlada šarenilo cena. Ono što je značajno jeste da je cena piletine krenula na gore i što se, kako se nadaju farmeri, počela približavati proizvođačkoj ceni”, kaže predsednik Poslovnog udruženja živinara Srbije Rade Škorić.

Duga suša i tropske temperature uticale su i na ovogodišnji prinos ratarskih kultura u Šumadiji. Šarenolika slika govori o tome da je na nekim parcelama prinos prosečan dok je na drugim za 30 do 40 % ispod proseka. “Pšenica se malo izvukla, a za kukuruz je najnepovoljnija godina do sada. Soja je u još nezavidnijem stanju jer je to zahtevnija kultura kada je vlaga u pitanju. Ove godine su naši ratari na većim površinama zasejali suncokret koji lakše podnosi sušu nego ostale jare kulture”, navodi Ljiljana Vuksanović, savetodavac za ratarstvo u PSSS u Kragujevcu.

Tradicionalni 17. Šumadijski sajam poljoprivrede održaće se od 2. do 5. septembra na Šumadija sajmu, na kom će nastupiti brojni domaći izlagači iz svih oblasti poljoprivrede, od mehanizacije, stočne hrane, opreme za preradu voća, povrća, semenskog i sadnog materijala. Oni će se predstaviti kako na spoljašnjem izložbenom prostoru, tako i u sajamskoj hali od 1.600 kvadrata. Sajam organizuje Šumadija sajam, pod pokroviteljstvom lokalne samouprave. Partneri 17.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Voće Radiše Petrovića iz Jagodine, koje uzgaja u selu Slatina, našlo je put do ruskog tržišta. Već je prodao oko deset tona višanja sorte šumadinka, po, kako kaže, odličnoj ceni, sav rod kupina rane sorte loh nes i još deset tona šljiva, pa iskusno objašnjava da su Rusi veoma zahtevne mušterije. Jer, otkupljuju samo poluzrele voćke, sa peteljkom, a njemu je, zbog visokih temperatura i prebrzog sazrevanja, propala velika količina višanja i šljiva.

U centralnoj Srbiji za nemačkog prerađivača kornišone proizvodi više stotina kooperanta. Otkup je u toku u čačanskom, gružanskom i kraljevačkom kraju, kao i u selima rasinskog okruga, gde su proizvođači koristili dozvoljena sredstva za zaštitu. ”Kooperanti koji rade sa nama su bili jako savesni, izneli su tu proizvodnju koliko god ova godina bila teška. Oni su ispoštovali naše preporuke i koristili isključivo preparate sa dozvoljenim aktivnim materijama”, navodi Nemanja Joksić, direktor Global sistem kooperativa.

Visoke temperature i suša nisu jedini razlog zašto će ove sezone biti umanjen rod na mnogim proizvodnjama. Štetni organizmi su aktivni na svim biljnim vrstama, a stručnjaci pozivaju proizvođače na obilazak parcela i pravovremenu primenu preparata. Kada je voćarska proizvodnja u pitanju, aktuelna je zaštita jabučastog voća. “Insekti su glavni problem u poljoprirednoj sezoni ove godine”, rekla je stručnjak u Prognozno-izveštajnoj službi Vojvodine Milena Marčić.

U blačkoj opštini koja ima najviše zasada šljiva u Srbiji počela je berba tog voća. Za razliku od prethodnih godina, kvalitetom i cenom su zadovoljni i proizvođači i prerađivači. Šljiva uglavnom završi u hladnjačama. Mali deo se preradi, a to čine mahom porodice sa tradicionalnom proizvodnjom. Bogoljub Milić iz Blaca napominje da godišnje preradi pet do šest miliona kilograma voća u rakije i voćne destilate. “Šljivu prerađujemo po najsavremenijoj tehnologiji, ali poštujući stari, tradicionalni recept.