Smanjenje prinosa u pojedinim velikim proizvođačima jabuka, poput Turske i Kine moglo bi da otvori dodatne izvozne šanse za Srbiju, ocenjuju stručnjaci. Prema podacima Svetske asocijacije za jabuke i kruške, ovogodišnji rod u Srbiji biće manji za oko 27% i iznosiće između 240.000 i 280.000 tona. Republički zavod za statistiku procenjuje nešto manji pad – 13,5% u odnosu na prošlu godinu. Predsednik udruženja Serbia Does Apples Gojko Zagorac smatra da će, uz dobar kvalitet, proizvođači uspeti da se uklope s tržišnim cenama.

Zlatiborski okrug, sa više od 24.000 hektara pod voćem, uz Šumadijski, ima najveće površine pod zasadima u Srbiji. Iako poznat po malini, u ovom kraju najzastupljenija je šljiva. Godina je bila teška za voćare – kasni mraz, suša i rani sneg prepolovili su rod. Stručnjaci savetuju da se stabla dobro pripreme za zimu, pre svega plavim prskanjem, koje dezinfikuje rane nastale nakon opadanja lišća. Rani sneg polomio je grane u višim predelima, pa je, prema rečima Milenka Gavrilovića iz PSSS Užice, neophodno rezove zaštititi fito-balzamom posle tretiranja.

Na Beogradskom sajmu će se od 4. do 7. decembra održati 19. Sajam etno hrane i pića – najveća i najznačajnija smotra tradicionalnih prehrambenih proizvoda u Srbiji i regionu. Manifestacija okuplja proizvođače koji nude autentične prehrambene proizvode rađene po starim recepturama, kao i nove proizvode zasnovane na tradiciji i kreativnosti. Cilj Sajma je promocija domaćih proizvođača, uspostavljanje poslovnih kontakata i zaštita tradicionalnih recepata. U okviru pratećeg programa biće organizovane stručne radionice.

Pasivnost tržišnih učesnika, iz prethodnog perioda, nastavljena je i tokom ove nedelje. Ukupan promet preko Produktne berze iznosio je 2.668 tona robe, finansijske vrednosti 80.329.430,00 dinara. Cena kukuruza je u blagom padu, dok je cena pšenice u blagom porastu.

Udruženje Mladi poljoprivrednici Srbije organizuje 4. i 5. novembra, od 11 do 14 časova, besplatnu online edukaciju o digitalnim tehnologijama i praktičnoj primeni ”pametne poljoprivrede“ na gazdinstvima, u okviru EURC programa jačanja kapaciteta civilnog društva. Obuka je namenjena proizvođačima koji žele da unaprede poslovanje, povećaju profit i smanje gubitke primenom preciznih digitalnih rešenja. Učesnici će saznati kako da pomoću senzora, aplikacija i analiza podataka efikasnije upravljaju resursima, prepoznaju rizike i donose bolje odluke u proizvodnji.

U Šapcu je počela sezona kiseljenja kupusa, ali su cene ove jeseni znatno niže nego prošle godine. Na kvantaškoj pijaci glavica se prodaje za oko 30 dinara, dok je kod proizvođača na njivi 15–20 dinara po kilogramu. Proizvođač Dejan Gladović iz Dublja kaže da se po ovim cenama proizvodnja ”ne isplati ni za osnovne troškove“ i da bi 30 dinara na njivi bila realna cena. Na njivama dominiraju sorte Potomak i Bravo, pogodne za kiseljenje i sitnijih glavica.

Smanjena aktivnost tržišnih učesnika bila je primetna i na strani ponude i na strani tražnje, što je uticalo na smanjenje obima prometa za 26% u odnosu na prethodnu nedelju. Ukupan promet preko Produktne berze iznosio je 4.750 tona robe, finansijske vrednosti 116.094.000,00 dinara. Dominantno mesto u trgovanju zauzela je pšenica sa 68% udela u ukupnom nedeljnom prometu.

Zbog suve i tople jeseni, usevi uljane repice ove godine pretrpeli su značajne gubitke – na hiljade hektara je preorano, a ratari su usev morali da zamene pšenicom ili ječmom, navode stručne službe iz Subotice i Kikinde. Kiše koje su najavljene mogle bi pomoći biljkama koje su već počele da razvijaju listove, ali repici je sada presudan novembar sa umerenim padavinama i toplijim vremenom. Prema rečima dr Jeromele Marjanović, prodato je semena za oko 48.000 ha, što je približno površinama iz prošlogodišnje setve.

Na vojvođanskim oranicama u toku su predsetveni i setveni radovi pšenice, ali ih ozbiljno otežava izražen nedostatak vlage u zemljištu. U ataru Kisača pšenica se nakon višegodišnje pauze ponovo vraća u setvenu strukturu, ali tamošnji ratari ističu da se radovi obavljaju otežano i uz dozu strepnje.

Srbija je 21. oktobar – Međunarodni dan borbe protiv siromaštva – dočekala sa poraznim podacima: svaki peti građanin živi u riziku od siromaštva, a gotovo svaka četvrta žena u zemlji je siromašna. Više od polovine žena je van radne snage, dok je taj procenat kod muškaraca 36,4 odsto. Deca i stariji spadaju među najugroženije, naročito u ruralnim sredinama gde je siromašno gotovo 30 odsto domaćinstava, naspram šest odsto u gradovima.