Krompir iz Ivanjice dobio je u Zavodu za intelektualnu svojinu Srbije oznaku geografskog porekla, kao proizvod koji ispunjava zahteve za posebnim odlikama. Ivanjički krompir je decenijama na glasu kao krtola koja raste u planinskom beskraju, podalje od polja koja posećuju biljne štetočine. Oznakama geografskog porekla obeležavaju se prirodni proizvodi, poljoprivredni, prehrambeni, industrijski i proizvodi domaće radinosti. Kod nas su najbrojniji prehrambeni i poljoprivredni proizvodi sa oznakom geografskog porekla.

Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede objavio je konkurs za dodelu kredita namenjenih za nabavku kvalitetne teladi i prasadi za tov

Sredstva će se dodeljivati poljoprivrednim gazdinstvima, fizičkim i pravnim licima sa područja AP Vojvodine, upisanim u Registar poljoprivrednih gazdinstava. Krediti će biti odobravani sa kamatnom stopom od 1,5 odsto na godišnjem nivou, uz primenu valutne klauzule.

Ministar Milan Krkobabić izjavio je nedavno da je zadrugama u Srbiji ove godine namenjeno 700 miliona dinara bespovratnih sredstava. On je novinarima pre početka sastanka na kojem je razmatrana završna verzija Programa podrške zadrugama, rekao da će sredstva dobiti oko 70 postojećih i novoformiranih zadruga u Srbiji. “Oni koji formiraju nove zadruge mogu da računaju na 7,5 miliona dinara pomoći za kupovinu mehanizacije, osnovnog stada i višegodišnjeg zasada. Postojeće zadruge dobiće do 15 miliona dinara, a složene zadruge 60 miliona dinara”, kazao je ministar.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Kada je reč o stočarskoj proizvodnji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je na početku 2019. godine zabeleženo dramatično brojčano stanje. Član Odbora za selo Srpske akademija nauka i umetnosti, Branislav Gulan objašnjava da je takvo stanje srpskog stočarstva rezultat dvodecenijskog opadanja u proseku od 2-3% na godišnjem nivou. Prema zvaničnim podacima u našoj zemlji u uzgoju trenutno ima 878.000 goveda. To je istorijski minimum goveda, a ta brojka je za 2,3% manja u odnosu na 2017, dok je 2016. godine u Srbiji bilo 892.000 goveda.

”Sirogojno kompani“ ponudilo je proizvođačima maline akontnu cenu od 120 dinara za kilogram prve klase ovogodišnjeg roda. Za one koji hoće da sami dovoze malinu u neku od hladnjača ovog preduzeća cena je u startu 137 dinara, uz uslov da gajbice nisu punije od dva kilograma i da se pre podne ubrana malina predaje u podne, a popodnevno branje uveče. U ovoj kompaniji tvrde da proizvodnja kilograma maline poljoprivrednike košta 81 dinar.

“To sa jabukama koje se izvoze u Rusiju uopšte nije jednostavno. Prodali smo tone i tone izvoznicima, a od septembra nismo videli ni dinara”, priča jedan od zadrugara iz Novog Slankamena koji prikazuje i drugu stranu medalje velikog izvoza voća u Rusiju. U zavisnosti od slučaja do slučaja i od toga koliko je izvezeno, zadrugari navode da je reč o sumama od 300 do 500 hiljada dinara, a da su nekim zadrugarima ostali dužni i preko milion. Drugi problem koji su imali voćari je taj da su im izvoznici često vraćali velike količine jabuke pod različitim izgovorima.

Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede najavila je da razmatra postepeno ukidanje preventivne vakcinacije protiv klasične kuge svinja, jer je to jedan od preduslova koji Srbija treba da ispuni kako bi dobila sertifikat za izvoz svinja i svinjskog mesa u Evropsku uniju.

U Srbiji nije zabeležena pojava slučajeva afričke kuge svinja, a intenzivno se sprovode sve preventivne mere kako bi se izbeglo širenje bolesti iz susednih zemalja, rečeno je Tanjugu u Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede. V.d direktora Uprave za veterinu Emina Milakara rekla je Tanjugu da je među tim merama i odstrel divljih svinja, započet u skladu sa planiranom dinamikom korisnika lovišta, koja je u nadležnosti Uprave za šume.

Najvažnije iz protekle nedelje: