Od ukupnog broja domaćih životinja koje se gaje na teritoriji Srbije, svega pet odsto je osigurano polisom osiguranja. To je dvostruko manje od biljne proizvodnje koja je pokrivena sa 10 do 12%, izjavio je direktor glavne filijale Dunav osiguranja u Kragujevcu Miloš Milosavljević. Obzirom da je stočarska proizvodnja zahtevna i traži ozbiljne investicije, i gubici mogu biti veliki, jer se životinje često povrede, razbole, a u nagorem slučaju uginu, objašnjava on.

U Negotinskoj Krajini na Rogljevačkim pivnicama počela je berba grožđa. Rodilo je dobro i biće dobrog vina, ali i dalje nedovoljno da se podmiri tražnja na domaćem i stranom tržištu. Zato u tom kraju obnavljaju vinogorja i ulažu u nove zasade. Cilj im je da za koju godinu proizvodnju prošire na 3.000 hektara. U opštinskom budžetu za poljoprivredu ima 27 miliona dinara, a prioritet su novi zasadi vinove loze, naročito autohtonih sorti, prokupac, bagrina, crna tamjanika i začinak.

Najvažnije iz protekle nedelje:

• nepromenjena cena pšenice

Prognoze analitičara da će u narednih nekoliko godina proizvođačima jabuka biti sve teže da na evropskom tržištu nađu kupce za ovo voće polako se obistinjuju. Ta predviđanja na svojoj koži poslednjih dana osećaju i proizvođači iz Pomoravlja. Uz Veliku Moravu jabuke su, kažu, rodile ”kao nikada” ali oni ne znaju šta će sa njima i daju ih svinjama. Deo rajskog voća završiće i u kazanima za rakiju ili istruniti na zemlji jer otkupljivača nema. Stručnjak za voćarstvo, prof.

Proteklih godina u Srbiji se broj ovaca ne smanjuje i kreće se oko 1,7 miliona. Razlog za to su povećane državne subvencije, podsticaji iz pokrajinskog budžeta i povećanje površina državne zemlje po pravu prečeg zakupa. Na severu Banata još su se dodatno angažovali da sačuvaju i umatiče grla autohtone sorte “čokanska cigaja”. Stočar Todor Golić smatra da bi farmerima bilo dodatno lakše da se spiskovi za subvencije rade odmah po završetku konkursa u julu i da ima organizovanog otkupa.

Uljana repica, trenutno treća uljana biljka po važnosti u svetu, zbog mogućnosti njenog plasmana interesantna je prerađivačkoj industriji, a u Srbiji se od 2000. godine javlja zainteresovanost proizvođača i otkupljivača, te je zastupljenost ove biljne vrste u našim atarima sve veća i poslednjih godina beležimo evidentan porast površina.

Svojevrsni kongres krompiraša Srbije”Dani polja - Agromobil Guča” okupio je u dragačevskoj varošici znalce i vodeće proizvođače i prerađivače u ovom poslu, oko 300 ljudi od Leskovca do Subotice, ali i diplomate i poslovne ljude od Budimpešte do Amsterdama. ”Ovog leta dogodilo se prvi put, doduše i voljom prirode, da su naši vredni proizvođači sa Golije odgajili po 30 tona krompira na hektaru, ili isto koliko i farmeri u Holandiji, koja je svetski prvak u selekciji i proizvodnji ovog povrća”, kaže Ratko Vukićević, predsednik UO udruženja “Plodovi Srbije”.

Najvažnije iz protekle nedelje:

• dešavanja na svetskim berzama

Proizvođači suncokreta u Srbiji razgovarali su juče sa predstavnicima Komisije za zaštitu konkurencije o razlozima za nisku otkupnu cenu suncokreta i obrazložili svoje sumnje da su se otkupljivači udružili u kartel i dogovorili o jedinstvenoj ceni od 28,50 dinara za kilogram. Da podsetimo, prošle godine su najveći otkupljivači, uljare i fabrika stočne hrane, ali i izvoznici, plaćali suncokret od 37 do 41 dinar za kilogram. Ove godine cena je značajno niža te su proizvođači suncokreta veoma nezadovoljni.

Beogradski poljoprivrednici pokazali veliko interesovanje za nabavku sistema kap po kap, protivgradnih mreža i opreme za pčelarstvo

Pomoćnik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović izjavio je da su ulaganja u poljoprivredu grada udvostručena poslednjih godina, prenosi zvaničan sajt Grada. On je, gostujući na lazarevačkoj TV GEM, istakao da su se subvencije pokazale kao dobra stvar, za koju su ljudi veoma zainteresovani.