Zanimljivosti

Uslovima skladištenja kukuruza bavili su se stručnjaci, koji su došli do iznenađujućih rezultata. Direktor Departmana za fitomedicinu na NS Poljoprivrednom fakultetu Stevan Maširević izjavio je da su vršene analize organske prašine u silosima, te da je na zidovima silosa utvrđeno prisustvo spora one gljive koja je odgovorna za kontaminaciju kukuruza.

Srbija bi od izvoza malina mogla da zaradi od 400 do 500 miliona dolara, ukoliko bi osavremenila proizvodnju tog voća, izjavio je savetnik u Privrednoj komori Srbije Vojislav Stanković.

Srbija je lider po cenama u regionu, najviše kada je reč o prehrambenim proizvodima, podatak je sajta makroekonomija. Monopolizovano tržište, prošlogodišnja suša i nedovoljne subvencije u poljoprivredi, doveli su do poražavajućeg prvog mesta, procenjuju stručnjaci.

Prva zarada poljoprivrednicima u toku godine stigne od jagoda, pa je sve više novih zasada. Ovih dana voćari na jugu Srbije beru poslednji rod ovogodišnje jagode. Prinosima, kažu, nisu zadovoljni, ali na otkupnu cenu se ne žale, jer stranci, uglavnom Rusi, za kilogram jagode plaćaju od 110 do 130 dinara.

Vremenski uslovi neočekivani za jun najveću glavobolju naneli su poljoprivrednicima. Grad i jake kiše naneli su nenadoknadive štete usevima kukuruza i pšenice, ali i ranom voću. Iako je još rano za procene štete, ona će se meriti u desetinama miliona evra.

Rod maline u Kolubarskom okrugu će ove godine biti jedva 30 odsto prosečnog roda, ocena je stručnjaka i proizvođača tog voća. Kako je lokalnim medijima rekao Jovan Milinković iz Zavoda za poljoprivredu u Valjevu “najveći krivac je prošlogodišnja suša, odnosno činjenica da je izuzetno malo malinjaka tada zalivano”.

Oko 300 farmera s područja Bačke i Banata, okupljenih u Udruženju odgajivača ovaca i koza ”Bikara”, tržištu će isporučiti ove godine 15.000 jagnjadi i jaradi, pola miliona litara mleka, više od 50 tona raznih mlečnih proizvoda i prerađevina od mesa.

Direktor NS Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Jegor Miladinović izjavio je juče da se nada da će prinosi u ovoj godini biti na prosečnom nivou, ali je istakao da “sve ukazuje da bi ova godina mogla biti jedna od boljih kada je reč o rezultatima ratarske proizvodnje”.

Od početka ove godine tri proizvođača u Srbiji zaštitila su geografsko poreklo proizvoda koji se prave po određenoj, specifičnoj recepturi pa ih je sada na toj listi ukupno 47.

U Srbiji ima 400.000 hektara plodne zemlje koja se ne obrađuje, rezultati su poslednjeg popisa poljoprivrede. Najviše neobrađenih površina nalazi se na jugu i istoku Srbije u vlasništvu staračkih domaćinstava ili gastarbajtera koji su odavno otišli iz zemlje.