Zanimljivosti

Kilogram paradajza na leskovačkim pijacama prodaje se od 15 do 20 dinara, što je najniža cena u poslednjih nekoliko godina. Povrtari tvrde da sa tom cenom ne mogu da vrate ni trećinu uloženih para, zbog čega neće moći naredne godine da obnove proizvodnju.

U Vladičinom Hanu malina je najzastupljenija voćna vrsta, pod zasadima je 140 hektara. Ova godina je bila pogodna za malinare, cena odgovarajuća kao i prinos od oko 17 tona po hektaru.

Soja i kukuruz najviše su pogođeni sušom i visokim temperaturama koje već nedeljama “haraju” Srbijom. Posledice suše trpi i šećerna repa. I to malo kiše, koja je neravnomerno pala, nije mnogo “udahnulo” život ovim ratarskim kulturama na čijim se listovima, ali i plodovima, već vide posledice sunca.

Letnja žega unela je strah među redovne posetioce gradskih pijaca, koji se osim voćem i povrćem, ovde snabdevaju i mesom, jajima i mlečnim proizvodima. Prodaja osetljivih namirnica životinjskog porekla, prema rečima nadležnih, strogo je regulisana pravilnikom po kojem ova roba mora biti skladištena u rashladnim vitrinama na temperaturi do 10 stepeni.

Kilogram paradajza na NS Kvantaškoj pijaci može se kupiti za samo šesnaest dinara. Iako su cene voća i povrća, kako kažu, na istorijskom minimumu, među tezgama nema većih gužvi. Nezadovoljni su i proizvođači i preprodavci, ali i kupci.

Na pragu je žetva, a iz Kikindskog mlina najavljuju da će otkupiti sve ponuđene količine pšenice. Cena pšenice ovogodišnjeg roda još uvek nije definisana, a Ratko Vuković, zamenik direktora Kikindskog mlina, ne očekuje da će država određivati otkupnu cenu.

Već duže vreme na tržištu nema domaćeg pasulja. Prebranac, tako, domaćice u Srbiji mogu da prave od tetovca iz Kirgistana, da spremaju gradištanac iz Argentine, ili da se “časte” najskupljim zelenim pasuljem iz Ukrajine.

Iako ima još vremena do početka berbe maline, proizvođači tvrde da će ovogodišnji rod, po količini i kvalitetu, biti sličan prošlogodišnjem i nagoveštavaju gotovo identične probleme sa kojima su se i ranije suočavali.

Relativno dobra cena maline na svetskom tržištu podstiče voćare da uvećavaju zasade tog voća. Istovremeno, stručnjaci upozoravaju da se zbog nedostatka kvalitetnog sertifikovanog sadnog materijala smanjuju prinos i kvalitet maline.