Agroinfo

Američko Ministarstvo poljoprivrede odobrilo je prvu vakcinu za pčele na svetu, namenjenu borbi protiv američke kuge pčelinjeg legla – jedne od najrazornijih bolesti u pčelarstvu. Vakcinu je razvila biotehnološka kompanija Dalan Animal Health, a primenjuje se oralno, kroz hranu. Preparat se meša u matični mleč kojim pčele radilice hrane maticu. Nakon što matica unese vakcinu, njeni fragmenti se prenose na jajnike, pa se – kako navode istraživači – naredne generacije pčela izlegu sa unapred ”pripremljenim“ imunitetom na ovu bolest.

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je na Kopaonik biznis forumu da nije pobornik direktnih subvencija i da će u narednim godinama deo podsticaja morati da se usmeri u investicije. Naveo je da se agrarna politika ne može voditi ”pod pritiskom traktora“, već na osnovu argumenata i činjenica, uz balans između malih gazdinstava, važnih za opstanak sela, i velikih proizvođača koji nose izvoz i nove tehnologije.

Najava izvoza junećeg mesa na tržište Tunisa, nakon što je Uprava za veterinu usaglasila sertifikate, dobro je primljena među stočarima, ali izvoz ne može da krene odmah. Prema oceni Udruženja ”Agroprofit”, potrebno je utvrditi jasna pravila – ko može da izvozi i pod kojim uslovima, kao i da se gazdinstva prijave sa količinama junadi za prodaju.

Tokom poslednje nedelje februara, najatraktivnija roba za trgovanje na robno-berzanskom tržištu bila je pšenica. Ukupan promet preko Produktne berze iznosio je 5.000 tona, finansijske vrednosti 112.429.500,00 dinara.

Neuobičajeno toplo vreme u februaru i martu 2025. ubrzalo je vegetaciju i dovelo do ranog cvetanja kajsija, breskvi i nektarina, ali su zatim martovski i aprilski mrazevi pogodili voćnjake u najosetljivijim fazama i napravili veliku štetu. Usledio je rekordno sušan jun, bez kiše u velikom delu zemlje, a iako je kasnije bilo nešto padavina, manjak vlage nije nadoknađen. Leto su dodatno obeležili toplotni talasi, što je uz sušu snažno pogodilo i kasne vrste poput krušaka i jabuka. RZS beleži da je tokom 2025. čak 10 od 16 voćnih vrsta imalo rekordno niske prinose.

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić i predstavnici Ministarstva održali su onlajn konsultacije sa Evropskom komisijom o mogućem uvođenju prelevmana na mleko i mlečne proizvode zbog situacije na tržištu. Sastankom je predsedavao Jirži Plesiti iz Generalnog direktorata EK za proširenje. Srbija je predstavila podatke o otkupu, rastu domaće proizvodnje, padu otkupne cene i zalihama kod pojedinih mlekara, uz osvrt na poremećaje na evropskom tržištu. Glamočić je poručio da bi mere bile strogo oročene na najviše šest meseci.

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je da će 2. marta biti objavljen javni poziv za subvencije po hektaru, a da će svi poljoprivrednici koji obrađuju do 100 hektara do kraja marta dobiti 18.000 dinara po hektaru. Kako je rekao, za ovu meru obezbeđeno je 38 milijardi dinara (više od 340 miliona evra), a isplata će biti realizovana u roku od mesec dana. Najavljeno je i raspisivanje poziva za subvencionisane dinarske kredite sa kamatom od 0 do 3 odsto, dok će za žene i mlađe od 40 godina kamata biti 1 odsto, a za nabavku mineralnog đubriva 0 odsto.

Mlekomap, besplatna, neprofitna platforma nastala 2023. godine koja povezuje kupce sa registrovanim proizvođačima mleka, danas je opet aktuelizovana. Reč je o informativnoj mapi koja omogućava lakše pronalaženje gazdinstava i direktan kontakt sa proizvođačima radi dogovora o ceni, preuzimanju ili dostavi. Tvorci platforme navode da Mlekomap funkcioniše kao svojevrsne ”žute strane“ i da ne kontrolišu kvalitet, cene niti pouzdanost podataka, pa kupcima preporučuju da pre odlaska obavezno pozovu prodavca i rezervišu proizvode.

Na svetskom tržištu maline poslednjih meseci dolazi do promena, ali Srbija, uprkos padu proizvodnje, i dalje zadržava dobru poziciju zahvaljujući visokoj izvoznoj ceni. Prema analizi ekonomiste Miroslava Zdravkovića, Srbija je po vrednosti izvoza maline bila vodeća tokom prethodnih 19 tromesečja, ali je u trećem tromesečju prošle godine Poljska izbila na prvo mesto sa 95 miliona evra, ispred Srbije sa 92,9 miliona. Kada je reč o količini izvoza, Srbija je pala na treće mesto, iza Poljske i Ukrajine.

       U ovoj, usled praznika, skraćenoj radnoj nedelji, najviše aktivnosti berzanskih učesnika zabeleženo je na tržištu pšenice. Ukupan promet preko Produktne berze iznosio je 1.620 tona robe, finansijske vrednosti 37.488.750,00 dinara.
    Na tržištu kukuruza primetna je bila slaba aktivnost i kupovne i prodajne strane, pri čemu je ponuda bila izraženija u odnosu na tražnju. Kukuruzom se trgovalo na jedinstvenom cenovnom nivou od 22,00 din/kg bez PDV-a (24,20 din/kg sa PDV-om), što ujedno predstavlja i ponder cenu.