Agroinfo

Problemi sa sprovođenjem IPARD programa u Srbiji traju od početka, pre svega zbog nedovoljnog razumevanja njegovog značaja i neodgovornog odnosa prema sredstvima EU. Iako je Srbija politički ispunila uslove još 2012., tehnički je bila spremna tek 2018., pa je korišćenje sredstava kasnilo godinama. U okviru IPARD II objavljeno je 15 poziva, a u aktuelnom IPARD III programu od prošle godine raspisana su samo četiri, uz ozbiljna kašnjenja u obradi zahteva, donošenju pravilnika i izdavanju rešenja.

Ovogodišnja suša nanela je značajnu štetu na približno 60 odsto poljoprivrednih površina u Srbiji, što je rezultiralo velikim gubicima prinosa i degradacijom zemljišta. Posledice su vidljive i u stočarstvu, gde je proizvodnja kvalitetne silaže za ishranu stoke bila otežana zbog slabog razvoja biljaka, potvrdili su ratari i stočari. Zbog sve češćih ekstremnih vremenskih uslova, stručnjaci upozoravaju da je hitno potrebno uvođenje mera za ublažavanje efekata suše u narednoj proizvodnoj godini.

Cene reprodukcionog materijala, sredstava rada i usluga u poljoprivredi porasle su za 1,6 odsto u trećem kvartalu 2025. u odnosu na isti period prošle godine, saopštio je Republički zavod za statistiku. Najveći doprinos rastu imali su sredstva za zaštitu bilja, čije su cene povećane za 12,1 odsto, kao i mineralna đubriva, koja su poskupela 10,4 odsto u odnosu na treći kvartal 2024. U poređenju sa prethodnim kvartalom, ukupne cene su u proseku smanjene za 0,5 odsto. Na taj pad najviše je uticala grupa seme, čije su cene pale za 15,3 odsto.

Skraćena radna nedelja na domaćem tržišu, usled državnog praznika, obeležena je smanjenom aktivnošću berzanskih učesnika. Tržište je karakterisala neusklađenost ponude i tražnje. Preko Produktne berze ukupno je prometovano 2.049 tona robe, finansijske vrednosti 50.160.506,00 dinara.

Odbor za poljoprivredu usvojio je predlog budžeta za 2026. godinu, kojim je za Ministarstvo poljoprivrede planirano 136,5 milijardi dinara. Predstavnica Ministarstva finansija Marija Filipović navela je da će se dodatnih 11 milijardi dinara poljoprivrednicima vratiti kroz refundaciju akciza za gorivo. Najveći deo budžeta čine rashodi i subvencije – 116,5 milijardi dinara, što je 54,3 odsto svih subvencija. Za direktna plaćanja planirano je 89,1 milijarda dinara, uključujući premije za mleko, podsticaje za biljnu i stočarsku proizvodnju i regres.

Ministarstvo poljoprivrede započelo je izradu Nacrta zakona o sredstvima za zaštitu bilja, sa ciljem da se obezbedi visok nivo zaštite zdravlja ljudi, životinja i životne sredine, uz očuvanje konkurentnosti domaće poljoprivredne proizvodnje. Kako je saopštilo ministarstvo, novim zakonskim okvirom uređuju se proizvodnja, registracija, promet, bezbedna upotreba, rukovanje i skladištenje sredstava za zaštitu bilja. Nadležni ističu da su osnovni cilj i prioritet proizvodnja bezbedne hrane i jačanje konkurentnosti na tržištu.

          U nedelji za nama, ukupan promet preko Produktne berze iznosio je 2.550 tona robe, finansijske vrednosti 63.305.000,00 dinara. Sa 69% udela u ukupnom prometu, kukuruz je zauzeo dominantno mesto u trgovanju. Cene svih primarnih ratarskih kultura zabeležile su pad.

Nakon više odlaganja, širom Srbije su počele obuke za bezbednu upotrebu pesticida, koje moraju proći svi profesionalni poljoprivrednici. Sertifikat o završenoj obuci važi pet godina i biće uslov za kupovinu pesticida i ostvarivanje subvencija, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede. Među proizvođačima ima i podrške i negodovanja. ”Mlađima je to u redu, ali starijim poljoprivrednicima je mrsko da idu da polažu samo da bi mogli da kupe sredstva”, kaže Dejan Rakić, poljoprivrednik iz Aradca.

Smanjenje prinosa u pojedinim velikim proizvođačima jabuka, poput Turske i Kine moglo bi da otvori dodatne izvozne šanse za Srbiju, ocenjuju stručnjaci. Prema podacima Svetske asocijacije za jabuke i kruške, ovogodišnji rod u Srbiji biće manji za oko 27% i iznosiće između 240.000 i 280.000 tona. Republički zavod za statistiku procenjuje nešto manji pad – 13,5% u odnosu na prošlu godinu. Predsednik udruženja Serbia Does Apples Gojko Zagorac smatra da će, uz dobar kvalitet, proizvođači uspeti da se uklope s tržišnim cenama.

Zlatiborski okrug, sa više od 24.000 hektara pod voćem, uz Šumadijski, ima najveće površine pod zasadima u Srbiji. Iako poznat po malini, u ovom kraju najzastupljenija je šljiva. Godina je bila teška za voćare – kasni mraz, suša i rani sneg prepolovili su rod. Stručnjaci savetuju da se stabla dobro pripreme za zimu, pre svega plavim prskanjem, koje dezinfikuje rane nastale nakon opadanja lišća. Rani sneg polomio je grane u višim predelima, pa je, prema rečima Milenka Gavrilovića iz PSSS Užice, neophodno rezove zaštititi fito-balzamom posle tretiranja.