Biti vlasnik zapuštenog poljoprivrednog zemljišta skoro svuda u svetu je luksuz, a uskoro će tako biti i u Srbiji. Ministarstvo finansija razmišlja o izmenama poreza na imovinu kojim bi visokim stopama “kažnjavalo“ nekorišćenje oranica i građevinskih parcela.

Kada bi se to primenjivalo i na državu, mogla bi se nadati paprenim uplatnicama. Srbija, prema evidenciji Republičkog geodetskog zavoda, ima 884.046 hektara poljoprivrednog zemljišta. Od toga, u zakup izdaje oko 450.000 hektara obradivih površina. Od preostalih 430.000 hektara deo se ne koristi. Prema procenama Ministarstva poljoprivrede, to je oko 50.000 hektara. Ali država ovaj porez ne plaća. “Država nije poreski obveznik u smislu plaćanja poreza na imovinu, ali je obveznik svih drugih obaveza”, objašnjavaju u ovom Ministarstvu. Ne obrađuje se uglavnom zemljište lošijeg kvaliteta i to u područjima gde su napuštena sela. Najviše na jugoistoku Srbije i delovima centralne i južne Srbije.

U onim područjima gde je poljoprivredno zemljište kvalitetno i gde živi veći broj poljoprivrednika prosečno se od četiri do pet poljoprivrednika nadmeće da dobije u zakup državno zemljište. Kako Novosti saznaju, od 2007. godine, kada je država počela da vodi evidenciju o izdatim parcelama, od zakupa poljoprivrednog zemljišta ostvaren je prihod od 19.048.730.000 dinara. Svaka lokalna samouprava ima godišnji program izdavanja obradivih parcela u državnoj svojini, koji mora da dobije “zeleno svetlo“ Ministarstva poljoprivrede. “Razlikuju se procene o tome koliko se oranica u Srbiji ne obrađuje, a kreću se od 400.000 do 600.000 hekatara”, kažu u Privrednoj komori Srbije. Većina je, ipak, u privatnom posedu. Najveći deo se nalazi u pograničnim područjima, ali i u selima koja izuvormiru.

Izvor: Novosti