Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je novi Pravilnik o načinu obavljanja savetodavnih poslova u poljoprivredi, koji će početi da se primenjuje od 1. januara 2026. godine, dok dosadašnji pravilnik prestaje da važi 24. oktobra ove godine. Kako je navedeno u Službenom glasniku Republike Srbije, novi propis uvodi jasniju strukturu i savremeniji pristup pružanju savetodavnih usluga poljoprivrednicima.

              U nedelji za nama, primat u trgovanju na Produktnoj berzi zauzeo je kukuruz, uzimajući udeo od 46% u ukupnom nedeljnom prometu. Ponude sojinog zrna po nižim cenama uticale su na veći obim trgovanja ovom uljaricom. Ukupan promet iznosio je 6.422 tona robe, finansijske vrednosti 178.650.940,00 dinara.

Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede započela je obradu zahteva za podsticaje za krave i tov teladi za ovu godinu, a zahvaljujući unapređenju sistema eAgrar, proces se odvija brže nego ikada. Za samo dva dana obrađeno je više od 10.000 administrativno urednih zahteva od ukupno 12.931 pristiglog, dok je više od 5.500 rešenja već dostavljeno poljoprivrednicima u eSandučiće na portalu eUprava. Iz Ministarstva ističu da digitalizacija i automatizovane provere u realnom vremenu omogućavaju bržu isplatu podsticaja i smanjuju administrativne zastoje.

Ministarstvo poljoprivrede juče je demantovalo tvrdnje da je Nacrt zakona o dobrobiti životinja povučen iz procedure, navodeći da je proces u potpunosti u toku i da se sprovodi u skladu sa propisima. Kako se navodi, Ministarstvo je završilo fazu eKonsultacija, tokom koje su građani, organizacije i institucije mogli da dostave svoje komentare i predloge. Pristiglo je 389 komentara, od kojih je 71 prihvaćen ili delimično prihvaćen. Na osnovu njih biće izrađen unapređeni tekst zakona, koji će zatim biti predmet javne rasprave.

Stručnjaci upozoravaju ratare da više ne odlažu setvu pšenice, iako su oranice suve. ”Bolje da seme bude u zemlji nego u džaku“, poručuje prof. dr Miroslav Malešević, ističući da posle prve dekade oktobra nema razloga za čekanje. I ove jeseni problem predstavlja manjak deklarisanog semena – prema podacima PSS Sombor, dostupne količine dovoljne su za oko 350.000 ha, pa će mnogi ratari posegnuti za tzv. semenom sa tavana. Troškovi setve ove godine dostižu oko 160.000 din/ha, uključujući arendu od 30.000 dinara.

Protekle nedelje na Produktnoj berzi izražen je bio nesklad u cenama i razlika u paritetima ponude i tražnje, što je dovelo do otežanog postizanja dogovora između kupaca i prodavaca. Ukupan promet iznosio je 2.653 tona robe, finansijske vrednosti 69.482.532,00 dinara.

U Topoli će od danas do 12. oktobra biti održana 62. ”Oplenačka berba“, jedna od najstarijih i najpoznatijih manifestacija u Šumadiji, posvećena vinu, grožđu i bogatoj kulturnoj tradiciji ovog kraja. Tokom tri dana, centar Topole – od Vinskog trga, preko Vinske ulice, do Karađorđevog grada i Oplenca – pretvoriće se u veliku pozornicu na otvorenom. Na brojnim etno-štandovima biće izloženi proizvodi domaćih vinara i voćara: grožđe, vino, rakija, suhomesnati proizvodi i tradicionalne rukotvorine.

Završena je obrada zahteva za povraćaj akcize na gorivo koje su poljoprivrednici podneli tokom 2025. godine, a koji se odnose na račune izdate krajem 2024., saopštila je Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede. U ovoj fazi postupka doneto je 8.839 rešenja o refakciji, u ukupnom iznosu od 89 miliona dinara, a sva rešenja su korisnicima dostavljena putem portala eUprava. Iz Ministarstva podsećaju poljoprivrednike da redovno proveravaju svoje eSanduče, kako bi na vreme preuzeli rešenja o povraćaju.

Do 31. oktobra svi pčelari moraju da prijave broj košnica sa kojima ulaze u zimovanje nadležnom veterinaru, u skladu sa Pravilnikom o obeležavanju pčelinjih društava. Prijavljuje se brojno stanje, uz spisak košnica i vraćanje pločica rasformiranih zajednica. Ako je broj košnica manji, pčelar mora navesti razlog – spajanje, krađu, napad životinja ili bolest, uz odgovarajuću potvrdu. Kod povećanja broja košnica potrebno je priložiti uverenje o zdravstvenom stanju pčela od prethodnog vlasnika.

Pirotska pramenka, jedna od najotpornijih autohtonih rasa ovaca u Srbiji, danas je pred izumiranjem – u celoj zemlji preostalo je tek oko 300 grla. Instituti za stočarstvo i biološka istraživanja pokrenuli su projekat njenog očuvanja, ističući da je upravo ova rasa zaslužna za tri pirotska brenda – ćilim, kačkavalj i peglanu kobasicu. ”Na teritoriji Pirota više nema odgajivača pirotske pramenke“, kaže Bogdan Cekić iz Instituta za stočarstvo, navodeći da stočari prelaze na svrljišku pramenku zbog veće mlečnosti.