Drugu nedelju za redom, robno-berzansko tržište beleži smanjenu aktivnost na strani tražnje. U ukupnom nedeljnom prometu, najveći udeo imala je pšenica.
Na tržištu kukuruza, aktivnost na prodajnoj strani bila je konstantna, dok je kupovnu stranu činio manji broj tržišnih učesnika, usmeren na kukuruz bez analize na aflatoksin. Ovom ratarskom kulturom trgovalo se po ceni od 22,00 din/kg bez PDV-a (24,20 din/kg sa PDV-om), što ujedno predstavlja i ponder cenu. U odnosu na prethodnu nedelju, prosečna cena kukuruza niža je za 1,35%.

Ministarstvo poljoprivrede donelo je novi pravilnik kojim se za 2026. godinu uspostavlja program kontrole bezbednosti hrane životinjskog porekla i stočne hrane iz uvoza. Za mere u oblasti veterine predviđeno je 250 miliona dinara, od čega je 35 miliona dinara namenjeno kontroli uvoznih proizvoda.

Cilj je da se proveri da li hrana koja dolazi na domaće tržište ispunjava iste standarde kao proizvodi iz Srbije.

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu raspisao je konkurs za podršku nepoljoprivrednim aktivnostima na selu u AP Vojvodini, za koji je obezbeđeno 30 miliona dinara. Prijave su otvorene do 22. maja.

Većina proizvodnih zasada maline u Srbiji trenutno je u dobrom kondicionom stanju, ali aprilski sneg u ivanjičkom kraju i najavljeno nestabilno vreme povećavaju rizik od pojave bolesti, upozorava dr Aleksandar Leposavić, predsednik Naučnog voćarskog društva Srbije.

Tokom ove nedelje, robno-berzansko tržište karakterisala je izrazito slaba aktivnost kupaca. U odnosu na prethodni period, trgovalo se u manjim količinama, pri čemu su u trgovanju bili najzastupljeniji pšenica i kukuruz.

Na njive u Srbiji stigla je prva priključna mašina koja koristi veštačku inteligenciju za tretiranje useva i prepoznaje razliku između gajene biljke i korova.

Mašina će raditi na parcelama sa povrćem u Despotovu, a njena glavna prednost je smanjenje upotrebe hemijskih sredstava i do 80 odsto.

Iako trava u voćnjacima već raste, stručnjaci upozoravaju da sa košenjem treba sačekati još desetak dana posle cvetanja, jer prerano uklanjanje korova i upotreba herbicida mogu ugroziti pčele, bumbare i druge korisne insekte. 

To može dovesti do slabijeg oprašivanja, većeg prisustva štetočina i manjeg prinosa.

Stručnjaci navode da rano uništavanje korova remeti prirodnu ravnotežu u zasadu, pa se kasnije češće javlja potreba za dodatnim tretmanima.

Jagodina, nekada prepoznatljiva po gajenju ćurana, danas je gotovo ostala bez ove proizvodnje. U Pomoravskom okrugu samo još jedan farmer uzgaja ćurke - Zoran Milanović iz Bagrdana, koji je nekada proizvodio oko 80.000 ćurića, a danas tek desetinu tog broja.

Prema njegovim rečima, u Srbiji je godišnja proizvodnja ćurki za tov za desetak godina pala sa oko 400.000 na svega 100.000 komada. Razlozi su gašenje sela, slabo interesovanje za uzgoj i dominacija marketa.

Posle nekoliko teških godina za voćare, ova sezona za sada uliva više optimizma. Tokom zime i proleća bilo je dovoljno padavina i snega, a aprilske temperature nisu išle u izražen minus, pa stručnjaci ocenjuju da je najveći rizik od poznih prolećnih mrazeva uglavnom prošao.

Profesor Zoran Keserović kaže da mraz ove godine nije naneo veće štete, osim delimično u Subotičko-horgoškoj peščari.

Nakon praznika, lepo vreme poljoprivredni proizvođači koristili su za setvu, prihranu i zaštitu useva, što je ostavljalo manje vremena za trgovinu. Preko Produktne berze najatraktivnija roba za trgovanje bila je pšenica.