Najvažnije iz protekle nedelje:

USAID-ov Projekat za konkurentnu privredu održao je osmi onlajn panel u okviru inicijative “Svet hoće domaće” u cilju informisanja i savetovanja proizvođača hrane o problemima i načinima upravljanja Covid-19 krizom. Na panelu pod nazivom “Komunikacija brendova i lojalnost: čemu nas je naučila kriza?” govorilo se o načinima na koje  su kompanje iz prehrambene industrije komunicirale sa svojim potrošačima u vreme krize, da li i kako su uspele da se prilagode njihovim potrebama i koliko su se navike i očekivanja potrošača promenila.

Nedavno je održan sastanak Radne grupe za malinu, gde se, između ostalog, čulo da otkupljivači neće imati nikakav argument da ovogodišnji rod maline plate ispod realne cene pravdajući je slabom potražnjom na svetskom tržištu. Ovaj stav branilo je pet članova Asocijacije proizvođača maline koji su predstavnicima ministarstava poljoprivrede i finansija, pozivajući se na podbačaj roda u konkurentskim državama, predstavili prilike u srpskim zasadima crvenog zlata i podatke da hladnjačari više skoro i da nemaju maline na zalihama.

Proizvođači jagoda su na početku sezone ovog voća bili zadovoljni cenom, koja se kretala i do 380 dinara za kilogram, što je bio drastičan skok u odnosu na prethodnu godinu. Berba u plastenicima je pri kraju, a početak berbe na otvorenom obeležio je pad otkupne cene jagoda. Proizvođači tvrde da na to utiču nakupci, koji netačnim informacijama o tržišnim kretanjima često prevare manje proizvođače, a na gubitku je, kako ističu, i država. “Država mora da odredi kolika može da bude razlika između cene po kojoj se otkupljuje i cene po kojoj se prodaje.

Iako je do berbe malina ostalo nešto više od mesec dana, u ivanjičkom kraju uveliko brinu kako će organizovati berbu. Da li će uz epidemiju koronavirusa imati dovoljno radnika koji im svake sezone dolaze iz različitih krajeva Srbije? Zbog vanrednog stanja mnogi malinjaci ostali su neobrađeni, pa vlasnici tek sada kose i obavljaju druge radove u zasadima. Radnike za berbu, koji obično dolaze iz Prijepolja, Priboja, Leskovca i drugih gradova ne znaju da li da očekuju.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Krave buše predstavljaju našu autohtonu rasu goveda koja nije toliko poznata po mlečnosti koliko po izdržljivosti i ishrani koja podrazumeva redovnu ispašu. Država je odlučila da zaštiti ovu rasu goveda pa daje velike subvencije zbog kojih se i sve više stočara u Šumadiji odlučuje za njeno držanje na farmama. Zoranu Miliću iz sela Zagorica kod Topole ostvarila se dugogodišnja želja da na svom domaćinstvu drži našu autohtonu rasu goveda - krave buše.

Topličkom kraju i na području opštine Merošina proizvede se jedna polovina od ukupne proizvodnje višanja u Srbiji. Za nešto više od mesec dana u nižim predelima počeće berba tog voća. Posledice prošlogodišnje višemesečne suše, ali i višegodišnje nerentabilne proizvodnje i evidentne redukovane primene agrotehničkih mera, vidljive su u većini ovdašnjih zasada. U podjastrebačkim selima mali broj proizvođača će se ove godine pohvaliti dobrim rodom voća. Dejan Tonić, direktor PSS u Prokuplju kaže da su procene da je zametanje plodova bilo negde od 50 do 70 odsto.

U voćnjacima u Šumadiji sprovode se redovne mere zaštite kako u zasadima jabučastog, tako i u zasadima pod koštunjavim voćem. I pored blage zime cvetanje voćnjaka je dobro prošlo, a plodovi se za sada pravilno razvijaju. Voćari u ovom delu Srbije priželjkuju i kišu kako bi u svojim voćnjacima dobili što krupnije plodove. “Za sada je sve dobro, da je samo malo kišovitije bilo bi još bolje. Plod je za sada odličan, ova moja kruška dobro se razvija. Ja sam se bazirao na krušku zato što je ona malo skuplja.

Deo poljoprivrednih gazdinstava dobio je jednokratnu novčanu pomoć, drugi je u iščekivanju para koje država daje radi ublažavanja posledica nastalih usled pandemije KOVID-19. Država je za pomoć poljoprivredi obezbedila 2,6 milijarde dinara i donela dve uredbe.