Usred toskanskih vinograda, najveća hidroponska farma u južnoj Evropi želi da vrati boju italijanskom paradajzu otrovanom skandalima mafijaške infiltracije, zagađenja i eksploatisane radne snage. Sfera Agrikola, koju je 2015. pokrenuo Luiđi Galimberti, uzgaja biljke bez pesticida u ekološkim plastenicima i omogućava pčelama da rade većinu posla

 Ta farma je jedan od odgovora na apele Ujedinjenih nacija o potrebi da se nađu načini kako da se nahrani stalno rastuće stanovništvo sveta.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je poseban projekat Vlade Srbije za unapređenje vinarstva, a pokrajinski sekretar Vuk Radojević za podršku vinarijama najavio jeviše novca nakon rebalansa budžeta

 Radojević i Nedimović su danas to najavili tokom posete poljoprivrednom gazdinstvu Branislava Petričevića u Rivici, u opštini Irig, gde su sa proizvođačima iz tog i susednih sela razgovarali o razvoju vinogradarstva, vinarstva, voćarstva i stočarstva u ovom kraju.

Kriterijumi prilikom otkupa voća od strane Rusa dosta su strožiji nego ranijih godina a jedan od razloga je dug put do granice.
    Marko Đorđević iz sela Bor nedaleko od Topole, bavi se otkupom voća iz obližnjih sela topoljske opštine koje se dalje transportuje na rusko tržište. Otkriva da su kriterijumi prilikom otkupa dosta strožiji nego ranijih godina a jedan od razloga je dug put do granice. Voće se transportuje u proseku 12 dana i za to vreme može izgubiti na kvalitetu.

U Virovu je na snazi vanredna situacija, a pre novih padavina užurbano se radi na popravci krovova koje je polupao grad. Iz opštine je već interventno stigao crep za kuće koje su najviše stradale.

“Mora sve da se promeni, jer je to stara gradnja i teško je dok ne bude nanovo sve”, kaže Željko Damjanović iz Virova, “teško je uklopiti crep. Ima nešto pomoći od Opštine, nešto smo mi kupili”.

Najvažnije iz protekle nedelje:

•    pad prometa
•    dešavanja na svetskim berzama

Svetske cene hrane pale su u julu drugi mesec zaredom, posle pet meseci uzastopnog mesečnog rasta, saopštila je Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO). Do toga je došlo usled pada cena nekih žitarica, mlečnih proizvoda i šećera, navodi se u saopštenju FAO. Cenovni indeks FAO, koji

Srbija će od novembra, osim svinjetine, u Kinu izvoziti i kukuruz i jabuke, a sporazum o tome  je u Pekingu potpisao ministar poljoprivrede Branislav Nedimović sa Generalnim direktoratom kineske Carine. Nedimović je istovremeno predao Carini aplikacije srpskih kompanija koje žele da izvoze svinjsko meso u tu zemlju. “Ovo bi trebalo u ogromnoj meri da poveća trgovinsku razmenu u poljoprivredi između Sbije i Kine”, rekao je on. Nedimović se sastao i sa predstavnicima najvećeg uvoznika voća i povrća u Kini, agro marketom Sinfadi.

Posle skoro dve godine pregovora, Srbija bi do kraja godine trebalo da počne izvoz svinjskog mesa u Kinu. To je najavio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović koji je juče u Pekingu razgovarao sa svojim kineskim kolegom Han Čengfuom. Iako je po lunarnom kalendaru ovo godina Svinje, za Kinu je ovo godina problema sa svinjom. Afrička svinjska groznica odnela je milione životinja, zbog čega su uzgoj i proizvodnja tog mesa opali. Jaz između ponude i potražnje na kineskom tržištu donekle bi mogla da popuni i Srbija.

Ministarstvo poljoprivrede donelo je Pravilnik kojim se utvrđuju uslovi za dobijanje podsticaja vrednih do tri miliona dinara za razvoj ruralnog turizma i starih umetničkih zanata. Podsticaji će biti dodeljivani preko Uprave za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede na osnovu godišnjeg konkursa. Kao investicije u razvoj ruralnog turizma navode se izgradnja, adaptacija, tekuće održavanje objekata, kao i nabavka opreme, a radi pružanja ugostiteljskih usluga u autentičnim ugostiteljskim objektima u domaćoj radinosti ili seoskom turističkom domaćinstvu.

U glavnim krajevima za proizvodnju šljive u Srbiji otkupljivači prvu i drugu klasu ovog voća plaćaju 60 i 40 dinara – gotovo dvostruko manje nego prošle godine. Cenu diktira jak lobi otkupljivača, koji imaju hladnjače, ali i tražnja stranih kupaca koja je sve manja. Prema podacima RZS-a, prošle godine u odnosu na 2016. izvoz svežih šljiva pao je sa 23.800 tona na 19.150 tona.