Ministri trgovine Rasim Ljajić i poljoprivrede Branislav Nedimović sastali su se juče u Ankari sa resornim turskim kolegama i zatražili povećanje kvote za bescarinski izvoz goveđeg mesa za dodatnih 5.000 tona u tu zemlju. To je načelno prihvaćeno sa turske strane, a konačan odgovor biće poznat nakon konsultacija unutar institucija u Ankari. Bilo je reči i o mogućnosti dobijanja kvote za izvoz goveđeg mesa sa kostima koje do sada nije bilo na režimu slobodne trgovine, o čemu će nadležna ministarstva nastaviti razgovore.

Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna T-500. Ovom uredbom se uređuje obavezna proizvodnja i promet hleba od brašna T-500, određuje se maksimalna  visina marži, remitenda i rokovi plaćanja proizvođačima hleba. Proizvođači su prema ovoj Uredbi obavezni da proizvedu i stave u promet hleb od brašna T- 500 u količini od najmanje 30% dnevne proizvodnje svih vrsta hleba. Vekna treba da je najmanje težine 500 grama i sadrži 370 grama brašna T-500, 7,4 grama soli, 9,25 grama kvasca i 1,48 grama aditiva.

Nevreme koje je pogodilo teritoriju opštine Topola desetkovalo je zasade pod šljivama sorte “čačanka” i “stenlejka” koje su bile pred branjem, rekao je agenciji Beta predsednik te opštine Dragan Jovanović. On je dodao da je najviše stradala šljiva, koja čini 28 odsto ukupnih površina pod voćem u opštini. “Očekivali smo kvalitet prve i druge klase, a sada će ta šljiva moći da ide samo u rakiju”, kazao je Jovanović.

Sredstva iz pretpristupnih fondova EU za razvoj sela, namenjena za kupovinu traktora još nisu podeljena. Naime, pristiglo je više zahteva nego što je sredstava, pa se sada razmatra kako da se preraspodeli novac. Poljoprivrednici su do 26. februara podnosili papire za odobravanje prava  na podsticaje, a pristiglo je 393 zahteva. Za nabavku traktora namenjeno je 4,65 miliona evra.

Vlada Srbije usvojila je na sednici održanoj juče Nacionalni program ruralnog razvoja za period  od 2018. do 2020. godine. Osnovni cilj Nacionalnog programa ruralnog razvoja 2018–2020 je podizanje  konkurentnosti registrovanih poljoprivrednih proizvođača i podrška zapošljavanju mladih u ruralnim područjima, navodi se na sajtu Vlade Srbije. Usvajanjem ovog programa ostvaruju se zakonski uslovi za korišćenje propisanih podsticajnih sredstava za prehrambeni sektor, restrukturiranje i razvoj tržišta, unapređenje ruralnog razvoja i životne sredine.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Srbija je dobila prvu “složenu zadrugu”, piše Sputnjik. Osnovana u Arilju, udruživanjem pet regionalnih zadruga, baviće se prikupljanjem i skladištenjem voća, njegovom preradom, ali i plasmanom proizvoda direktno na tržište. Bez posrednika. Osnivačka skupština prve složene zadruge u Srbiji održana je 19. jula, očekuje se da za koji dan bude upisana u Agenciji za privredne registre i za mesec dana bi trebalo da bude razrađena cela priča, kaže jedan od glavnih inicijatora njenog osnivanja Božo Joković, direktor i osnivač zadruge Agro eko voće.

Zajedničkim ulaganjem Srbije i Mađarske, u Arilju će za 60 dana početi izgradnja fabrike za preradu voća, rečeno je juče na sastanku ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića sa ambasadorom Mađarske u Beogradu Atilom Pinterom. Fabrika za preradu voća, kako je saopšteno, imaće projektovani minimalni kapacitet od 4.000 do 5.000 tona godišnje. Ambasador Pinter je saopštio i da će Ambasada Mađarske u Beogradu ubuduće imati službenika koji će biti posebno zadužen za oblast agrara.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović otputovaće 1. avgusta u Tursku da bi pregovarao o dodatnim kvotama za izvoz junetine u tu zemlju, rečeno je juče Beti u tom ministarstvu. Turska je krajem prošle godine po Sporazumu o slobodnoj trgovini odobrila uvoz iz Srbije 5.000 tona junetine. Direktor klanice Đurđević koja je, zajedno sa Agro-Papukom vlasnik Industrije mesa Srem-Šid, Đorđe Kuzminac rekao je da su do sada u Tursku isporučili 500 tona junetine.

Direktor Instituta za voćarstvo u Čačku dr Milan Lukić kaže da se ove godine očekuje dobar rod šljive i jabuke. Ističe da je česta pojava kiše doprinela povećanju roda i kvalitetu ploda, jer većina zasada nema obezbeđen sistem za navodnjavanje.