Cena ovogodišnje pšenice već se mesi i, kako to uvek biva, trgovci dve nedelje pred žetvu točak okreću na svoju vodenicu. U razgovoru s nekima od njih nismo uspeli da saznamo koliko će ratarima ponuditi, jer uslove, kažu, nisu još definisali ali su izneli očekivanja da će rod biti dobar, da će hlebnog žita (uz zalihe od oko 400.000 tona) biti više nego dovoljno i za nas i za izvoz, što će svakako uticati na cenu pšenice.

Ovogodišnji prosečni prinosi pšenice, na osnovu sadašnjeg stanja useva, biće na nivou prošlogodišnjih i iznosiće oko četiri tone po hektaru, izjavio je rukovodilac Odeljenja za strna žita na NS Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Nikola Hristov.

Tek nešto više od hiljadu hektara voćnjaka u Srbiji natkriveno je protivgradnom mrežom. Mali proizvođači voća i grožđa, uglavnom zbog nemaštine, i dalje gledaju u nebo. Pod protivgradnom mrežom najviše se nalaze jabuke, kruške i breskve, dok malinjaci tek počinju da dobijaju ovu “nadstrešnicu”.

Najvažnije iz protekle nedelje:
- Rast cene kukuruza
- Pad cene soje

Uvoz mleka i mlečnih prerađevina je očigledno prešao sve granice, a Vlada je posegnula za potezom koji se i očekivao. Tačnije, kao što je sredinom maja i najavio premijer Aleksandar Vučić, Vlada uvodi posebnu taksu na uvoz belog napitka, čime će se ublažiti kriza domaćeg mlekarstva.

Ovogodišnja proizvodnja šećera u Srbiji sigurno će zadovoljiti domaće potrebe, a biće podmirene i obaveze prema kupcima u EU i zemljama CEFTA. Direktor kompanije “Sunoko” Ljubiša Radenković istakao je da će taj proizvodni rezultat biti ostvaren uprkos znatno manje zasejanim površinama šećernom repom nego lane.

Kako bi sprečila da povećani uvoz mleka i mlečnih proizvoda ugrozi domaću proizvodnju, Vlada je uvela prelevmane na uvoz mleka, pavlake i jogurta, saznaje Blic.