Toplički voćari, koji u toku proizvedu najviše šljiva i višanja u Srbiji, smatraju da bi nova proizvodna godina mogla biti jedna od težih. Oni tvrde da su zbog dispariteta cena i sve nerentabilnije proizvodnje, prinuđeni da štede na svemu, a da će posledice osetiti svi u proizvodnom lancu. Zoran Stamenković iz Gornje Stražave kod Prokuplja, jedan je od malobrojnih voćara u ovom delu Toplice, koji je na vreme predvideo šta će se dešavati, na inače, nestabilnom tržištu voća.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Sekretarijat za poljoprivredu grada Beograda objavio je javne pozive za dostavljanje prijava za dodelu podsticajnih sredstava u oblasti poljoprivrede za 2023. godinu

Reč je o pet javnih poziva, i to o javnom pozivu za nabavku poljoprivrednih priključnih mašina, u oblasti pčelarstva, u oblasti stočarstva i prerade mleka, u oblasti voćarstva, povrtarstva i ratarstva, kao i za nabavku traktora.

Ukupna vrednost prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Republici Srbiji u 2022. godini, u odnosu na 2021. godinu, izražena u tekućim cenama, veća je za 22,6 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku. Kako se navodi, u strukturi vrednosti prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama u 2022. godini, najviše su učestvovale sledeće grupe proizvoda: povrće (32,4 odsto), voće i grožđe (17,3 odsto), živina i jaja (16,8 odsto) i mleko i mlečni proizvodi (12,4 odsto).

Do danas je predato ukupno 307 projekata za program IPARD 2, rekla je ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković. “Mi smo do danas, od ukupno 307 projekata koliko je predato za IPARD 2 program, već obradili 157, od čega je 69 projekata odobreno, 44 je na kontroli, dok je oko 40 projekata odbijeno”, rekla je Tanasković. “Do 31. marta ćemo završiti sa pregledanjem ostalih projekata, nakon čega sledi faza izvođenja i isplate, kada proizvođači budu investirali u ono što im je odobreno”, kazala je ona.

Osiguranje je mera zaštite poljoprivredne proizvodnje koja još nije u punoj meri prihvaćena u gazdinstvima u Srbiji. Poseban problem je što se poslednjih godina ne povećava broj osigurane stoke, iako Ministarstvo poljoprivrede svake godine nudi povrat dela novca za osiguranje. U svom stadu Dušan Radanović, poljoprivrednik iz Čuruga godišnje ima ponekad više od 500 grla koje osigurava. ”Čuvam svoj mir, za osiguranje životinja dobijam 40 odsto novca od države”, kaže Dušan Radanović, poljoprivrednik iz Čuruga.

Veća aktivnost na tržištu žitarica, kako na strani ponude, tako i na strani tražnje, uticala je na rast količinskog i finansijskog prometa, kao i na uzlazni cenovni trend. U nedelji za nama, preko Produktne berze, trgovano je 4.340 tona robe, finansijske vrednosti 144.287.560,00 dinara, što je rast od 152,4% u odnosu na nedelju dana ranije. Soja i dalje izostaje iz trgovanja.

Prve analize učešća kompanija iz Srbije na najvećem specijalizovanom Međunarodnom sajmu organske hrane BIOFACH, pokazuju da su domaće firme imale više od 400 sastanaka sa kupcima iz regiona, ali i iz Nemačke, Austrije, Švajcarske, Francuske i Holandije, a vrednost ugovorenih izvoznih poslova procenjuje se na preko sedam miliona evra.

Domaći povrtari proizvedu više povrća nego što su nam potrebe, koje su milion do 1,2 miliona tona, pa dobar deo završi u izvozu. Međutim, nemamo dovoljno takozvanih toploljubivih povrtarskih vrsta u predzimskom i zimskom periodu i ranom proleću