Optimalni rokovi za setvu pšenice polako ističu, a taj važan i obiman posao privodi se kraju i u kikindskom ataru. Neznatno veće površine biće ove jeseni zasejane žitom, odnosno oko 14 hiljada hektara. Ono što najviše brine ratare je suša, visoke temperature za ovo doba godine, a posebno ogromno poskupljenje troškova setve. “Od početka oktobra nastupio je sušan i ekstremno topao period, tako da čekamo padavine, kako bi se ovaj posao okončao i ozimi usevi nikli”, kaže Aleksandar Pap, PSS Kikinda.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Zbog vremenskih uslova koji su pogodovali i belim i crvenim sortama grožđa, ova godina biće za vinare iz Topole poznata i kao godina dobrog i kvalitetnog vina, sa dosta sunčanih dana koji su ubrzali početak berbe koja je krenula sredinom avgusta. Vinarija Aleksandrović iz Vinče kod Topole jedna je od vinarija sa najvećim površinama pod vinogradom koji se prostiru na čak 84 hektara. Berba je otpočela još sredinom avgusta zbog dobrih vremenskih uslova i sada se privodi kraju.

Tokom 2021. godine Srbija je izvezla 483.500 tona voća u vrednosti od 824,1 miliona evra.
Najveću vrednost izvoza ostvarila je smrznuta malina sa 361 milion evra, što je skoro 44 odsto, dok je sveža jabuka sa 107 miliona evra druga voćna vrsta po vrednosti izvoza. Slede smrznuta kupina sa 86 miliona evra i smrznuta višnja sa 35 miliona evra.

Setva žitarica je u punom jeku i u optimalnim rokovima, a pšenicom će biti zasejano možda i više od 620.000 hektara, istakla je Sunčica Savović iz Udruženja Žita Srbije.
Navela je i da su silosi puni žita i da su mali izgledi da ćemo ih se rešiti u dogledno vreme, pre svega zato što je izvoz izuzetno spor, cene na domaćem tržištu su veoma visoke, ponuda od ratara je mala, jer čekaju visoke cene. Takođe, dodaje da su tu i logistički problemi na Dunavu, koji je ključna ruta za izvoz žitarica iz Srbije.

Svaka druga žena na selu formalno je nezaposlena, ali obavlja najveći deo neplaćenog kućnog rada u svojim domovima. Opstanak seoskih žena uglavnom zavisi od poljoprivrednih gazdinstava koja najčešće nisu u njihovom vlasništvu, ali zato ova gazdinstva ne bi opstajala da one nisu njihov stub, rekla je predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Nova verzija sistema AGROPONUDA dostupna je od kraja avgusta ove godine, kao besplatni online servis Ministarstva poljoprivrede, koji pruža podršku plasmanu poljoprivrednih proizvoda kroz promovisanje malih poljoprivrednih proizvođača. Sa dosadašnje četiri kategorije proizvoda (voće, povrće, živa stoka i žitarice), ponuda je proširena na deset kategorija proizvoda, uključujući med i proizvode od meda, tradicionalna pića, tradicionalna jela, tradicionalne mlečne proizvode, tradicionalne mesne proizvode i sadni materijal.

Klimatske promene značajno doprinose sužavanju genetičkog fonda voćaka i dovode do smanjenja prinosa i kvaliteta. Štete od poznih prolećnih mrazeva, baš kao i smanjenje prinosa usled relativno visokih temperatura tokom cvetanja, dva su lica istog klimatskog problema. Da li nam onda preostale autohtone sorte mogu pomoći u borbi protiv posledica klimatskih promena? Upravo na ovo pitanje pokušava da odgovori tim istraživača iz nekoliko istraživačkih instituta iz Čačka i Beograda, okupljen oko projekta CherrySeRB, koji finansira Fond za nauku.

Cilj projekta ”Osnaživanje mladih poljoprivrednika za korišćenje lokalnih podsticaja u poljoprivredi” je informisanje i edukacija mladih poljoprivrednika o postojećim podsticajima, ali i o načinu na koji mogu da učestvuju u kreiranju mera kroz koje lokalna samouprava daje podsticaje poljoprivrednicima