Agroinfo

Nedavno je stupio na snagu Pravilnik o podsticajima u organskoj biljnoj proizvodnji. Prema pravilniku, korisnici mogu da ostvare prava za osnovne podsticaje u organskoj biljnoj proizvodnji, kao i regres za sredstva za ishranu bilja i oplemenjivače zemljišta koji su dozvoljeni za primenu u ovoj proizvodnji (regres za đubrivo).

Grad i niske temperature oštetile su od 20 do 80% zasada malina, kupina i drugog voća i povrća u Srbiji, a najviše je stradala opština Ljubovija, rekao je juče državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Željko Radošević na sednici skupštinskog Odbora za poljoprivredu.

Ministarstvo poljoprivrede raspisalo je Javni poziv za podnošenje zahteva za odobravanje podsticaja za investicije u preradu i marketing poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda za nabavku opreme u sektoru mleka, mesa, voća, povrća i grožđa.
Po osnovu ovog podsticaja iz budžeta će se finansirati 50% vrednosti investicije, odnosno 65% za područjima sa otežanim uslovima rada.

Od 3. maja, počinje predaja zahteva Ministarstvu finansija – Upravi za trezor, za ostvarivanje prava na regres za đubrivo.
Zahtev se predaje jedanput godišnje uz odgovarajući fiskalni isečak, a krajnji rok za predaju je 30. septembar tekuće godine.

Dugogodišnja praksa da mlekare kontrolišu kvalitet i higijenu mleka koje otkupljuju uskoro bi trebalo da postane prošlost. Ako se ovoga puta ispuni obećano, taj posao preuzeće država, odnosno nezavisna laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka. Ipak, treba podsetiti da se na početak rada ove institucije čeka više od 13 godina.

Više od 36.000 poljoprivrednika pogođenih poplavama i drugim elementarnim nepogodama dobilo je pomoć Evropske unije od maja 2014. do danas preko Organizacije UN za hranu i poljoprivredu FAO.

Međunarodna organizacija studenata poljoprivrede i srodnih nauka (IAAS), u saradnji sa Savezom poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije (SPITS) i Privrednom komorom Srbije (PKS), organizuje 21. aprila, u prostorijama PKS, konferenciju sa temom ”Za korak ispred u agrobiznisu 2017”.

Sve veći uvoz i drastično kolebanje cena najveći su problemi domaćih povrtara. Da bi što više smanjili rizike i uvećali rod, neki poljoprivrednici se odlučuju za zagrevanje svojih plastenika nadajući se da će ranom proizvodnjom postići cene koje će im doneti izvesnost i dobru zaradu.

Cena svežeg krastavca na kvantaškim pijacama na jugu Srbije, prošle nedelje bila je najniža u poslednjih deset godina – iznosila je sedamdeset do osamdeset dinara za kilogram. Pored domaćeg, na ovim pijacama se mogu videti prepuni kamioni uvoznog povrća.

Uprkos činjenici da je u Srbiji u 2015. godini proizvedeno 79.000 tona maline (prema podacima Međunarodne organizacije proizvođača i prerađivača maline), na površinama od oko 20. 000 hektara, samo mali deo te proizvodnje čini malina gajena po principima organske poljoprivrede.