Srbija bi ove godine mogla da proizvede čak milion i po tona voća, što bi je svrstalo među najrodnije voćarske sezone u poslednjoj deceniji. Ipak, stručnjaci upozoravaju da rekordni prinosi ne garantuju i veće prihode proizvođačima, jer su otkupne cene pojedinih vrsta voća niske, dok su domaći prerađivački kapaciteti nedovoljni

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Nenad Magazin rekao je za RTS da bi ovogodišnji rod mogao da premaši prvobitne prognoze stručnjaka.

„Verovatno ćemo dostići i milion i po tona voća. Ono što nas, naravno, pored kilograma raduje, mnogo više bi nas radovao prihod koji ćemo ostvariti od te proizvodnje, a to, nažalost, ne mora uvek da bude u korelaciji“, istakao je Magazin.

Prema njegovim rečima, kvalitet ovogodišnjeg roda razlikuje se u zavisnosti od voćne vrste. Kod borovnice je uglavnom dobar, dok je kod višnje i kajsije veliki rod, u kombinaciji sa sušom, uticao na krupnoću i kvalitet plodova, ali i na pad otkupnih cena.
Rekordna proizvodnja kajsije

Kajsija bi ove godine mogla da dostigne rekordnu proizvodnju od oko 50.000 tona, ali tako veliki rod snažno je pritisnuo cenu. Većina proizvođača za kilogram kajsije dobija svega 30 do 35 dinara.

„Najveći deo kajsije kod nas i inače ide u industriju prerade. Kajsija je prerodila. Imaćemo rekordnu godinu, verovatno i 50.000 tona, i to sve vuče cenu naniže“, objasnio je Magazin.

Slična situacija očekuje se i kod šljive. Procenjuje se da bi i njena proizvodnja mogla da bude rekordna, ali otežan izvoz i velika ponuda mogli bi da utiču na dodatno smanjenje otkupnih cena.

Kada je reč o malini, Magazin smatra da cena od oko 400 dinara po kilogramu ipak omogućava određenu zaradu proizvođačima. Međutim, kako napominje, problemi u malinarstvu ne mogu se svesti isključivo na visinu otkupne cene, već obuhvataju i troškove proizvodnje, nedostatak radne snage, kvalitet sadnog materijala, organizaciju otkupa i stanje zasada.
Prerađivački kapaciteti najveće usko grlo

Kao jedan od najvećih problema domaćeg voćarstva Magazin izdvaja nedovoljne prerađivačke i skladišne kapacitete.

„Prerađivački kapaciteti su usko grlo. Nedostaju kapaciteti adekvatnog prihvata, brzog hlađenja, pakovanja i distribucije svežeg voća, a kod voća za preradu nedovoljni su kapaciteti industrije da u kratkom roku preradi svu višnju i kajsiju“, naglasio je.

U godinama sa velikim prinosima ovaj problem postaje posebno izražen. Kada velike količine voća dospeju na tržište u kratkom periodu, a nema dovoljno hladnjača, pakirnica i prerađivačkih pogona, proizvođači su primorani da robu prodaju po nižim cenama ili rizikuju da deo roda propadne.

Zbog toga je, prema njegovoj oceni, neophodno više ulagati u prehrambenu industriju, skladištenje i domaću preradu, kako bi se povećala dodata vrednost poljoprivrednih proizvoda i smanjila zavisnost proizvođača od oscilacija na tržištu svežeg voća.

Razvoj prerade omogućio bi da veći deo domaćeg roda završi u proizvodima više vrednosti, poput sokova, džemova, sušenog i zamrznutog voća, rakije i drugih prerađevina, umesto da se prodaje kao sirovina po niskim otkupnim cenama.
Veće interesovanje mladih za poljoprivredu

Kao pozitivan pokazatelj Magazin je izdvojio rast interesovanja mladih za studije poljoprivrede.

„Ove godine imamo 20 odsto više kandidata za upis na Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu nego prošle godine, što pokazuje da mladi i dalje prepoznaju poljoprivredu kao perspektivnu“, poručio je.

Veće interesovanje budućih studenata dolazi u trenutku kada se domaća poljoprivreda suočava sa brojnim izazovima, od klimatskih promena i nedostatka radne snage do potrebe za modernizacijom proizvodnje, jačanjem prerade i boljim povezivanjem proizvođača sa tržištem.