Niske temperature, početkom aprila, desetkovale su rod najzastupljenijih voćarskih kultura u Toplici, višanja i šljiva, od 50 pa do 80%, u odnosu na prosečne godine. Iako je u prvi mah izgledalo da su štete od mraza znatno veće u šljivicima, pokazalo se sada, skoro mesec dana kasnije, da roda višanja u većini voćnjaka praktično neće ni biti za organizovanu berbu. Štete se mere milionima evra, ako se zna da se u ovom delu Srbije, u toku godine, proizvede najviše ovog voća.

Država će intervenisati korekcijom cena i merama zaštite domaće proizvodnje, izjavio je ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, uz napomenu da se očekuje stabilizacija već u narednim nedeljama

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je juče da je zbog povećanih zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz mleka, proizvoda od mleka i proizvoda od palminog ulja, koji zamenjuju mleko. ”Imajući u vidu da su mlekare opterećene istorijskim lagerima zbog povećanog uvoza, povećane proizvodnje i smanjene potrošnje, Ministarstvo je zaustavilo izdavanje uvoznih dozvola za mleko, mlečne proizvode, kao i za proizvode na bazi palminog ulja koji zamenjuju mleko“, rekao je Glamočić, a saopštilo to ministarstvo.

Ritopek, poznat po proizvodnji trešanja, ove godine beleži značajan pad prinosa zbog mraza i nedostatka pčela tokom perioda cvetanja. U voćnjaku Zlatka Ignjatovića, prinos sorte burlat biće svega oko 10–15% u odnosu na očekivani. Sitni plodovi, koji nisu uspešno oplođeni zbog hladnog i kišovitog vremena, uglavnom će opasti. Poznije sorte obećavaju nešto bolje rezultate, ali štete su velike – na nekim parcelama nema šta da se obere. Cena trešanja biće visoka, ali, kako Ignjatović kaže, otkupljivači određuju cenu, a trenutni rod ne pokriva ni osnovne troškove.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Ministarstvo poljoprivrede najavilo je da će i ove godine subvencionisati kupovinu novih traktora manje snage. Za to je obezbeđeno 500 miliona dinara. To će posebno pogodovati malim gazdinstvima, koja nisu konkurentna prilikom nabavke mehanizacije u okviru mera IPARD-a. Ono što će poljoprivrednici moći da kupe, odnosno za šta će moći da apliciraju su traktori do 60 kilovata koji se sklapaju u Srbiji. Iz godine u godinu proizvođači i ovu grupu traktora savremeno opremaju. Ubačena je klima, što ranije na 50 konjskih snaga nije bila čak ni opcija.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Najvažnija stavka u korpama pred Uskrs svakako su jaja, a ove godine, imamo neuobičajenu situaciju da su jaja u nekim radnjama i na nekim pijacama čak i pojeftinila u poslednjih nedelju dana. Kako pokazuje STIPS baza podataka Ministarstva poljoprivrede, na nekim pijacama, kao na primer u Kragujevcu, jaja su u ovoj nedelji pojeftinila za dva, tri dinara u odnosu na prvu nedelju aprila. Jaja veličine L koštaju 13-14 dinara, a koštala su 14-16 dinara.

Sve pijace koje posluju u sastavu JKP ”Beogradske pijace“ radiće u petak, subotu i ponedeljak, 18, 19. i 21. aprila, po uobičajenom radnom vremenu od 6 do 19 časova, odnosno od 7 do 21 čas, što je režim rada pijace ”Palilula“, najavljeno je iz ovog preduzeća. Kako dodaju, zelene pijace neće raditi na Uskrs, u nedelju, 20. aprila, osim pijaca ”Zemun“, ”Banovo brdo“, ”Bele vode“ i ”Dušanovac“, koje će raditi od 6 do 14 časova. Pijaca cveća ”Krnjača“ radiće svim danima, osim na Uskrs, od 8 do 19 časova.

Pogon za pakovanje meda u Rači kod Kragujevca ”Naš med”, izvezao je sredinom marta prvi kontigent meda u Kinu nakon potpisivanja Ugovora o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine. Predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović rekao je da je ”Naš med” jedina firma koja će izvoziti med na kinesko tržište i prva registrovana firma kod zvaničnih organa Kine, koja ima sve dozvole za plasman tog proizvoda na kinesko tržište. ”Za sada je pogon poslao samo bagremov med. Količina je simbolična, 412 kilograma neto, 700 kilograma bruto.