Na oko 12 hektara u Brankovini, Aleksandar Lazarević ima blizu 4.500 stabala šljive sorte “stenlej” i planira da ceo ovogodišnji rod osuši. Zabrinut je, međutim, jer nijedan otkupljivač se još uvek nije oglasio sa cenom. - Već nekoliko dana sušimo šljivu, ali cene još nema, svi ćute. Godina je za šljivu odlična, a plod idealan za sušenje, jer ne ide mnogo kilograma sveže za kilogram suve. Kada bi otkupna cena sušene bila očekivana, sva ulaganja bi se isplatila jer je cena sveže šljive ponovo bila niska - razmišlja Lazarević.

Republička direkcija za robne rezerve izvršiće naturalnu razmenu do 18.423.000 kilograma semenske pšenice za merkantilnu pšenicu roda 2019. i 2020. godine, kao i do 17.000 tona merkantilnog kukuruza roda 2018. za tovnu junad, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede. Naturalna razmena pšenice biće obavljena na osnovu zaključka Vlade Srbije sa fizičkim licima, nosiocima aktivnog porodičnog poljoprivrednog
gazdinstva, ovlašćenim skladištarima Republičke direkcije za robne rezerve, zemljoradničkim zadrugama

Najvažnije iz protekle nedelje:

Privredno–turistčka manifestacija Dani šljive u Blacu, 17. po redu, počela je sinoć. Danas i narednih dana biće aktuelna sajamska prezentacija poljoprivredne tehnike i mehanizacije, suvenira, upotrebnih predmeta, proizvoda i prerađevina od šljive. Do 25. avgusta održaće se edukativni sadržaji za proizvođače šljiva ali i kulturni, sportski i muzički programi.

Sezona dinja je na kraju, proizvođači kažu da su zadovoljni prihodom s obzirom na to da je prinos bio manji nego prošle godine. Ipak, plastenička proizvodnja dinja postaje novi trend koji su počeli da primenjuju i proizvođači u Zapadnobačkom okrugu. Proizvođači iz Deronja, mesta sa najvećim brojem proizvođača dinja i bostana, ističu da je ove godine kvalitet odličan, ali da je manji prinos, jer su novi u plasteničkoj proizvodnji. Dinju kao povrće su decenijama uzgajali na otvorenom, a prednosti plasteničke proizvodnje su manja prihrana i bolji kvalitet.

Upis proizvođača grožđa u Vinogradarski registar je zakonska obaveza svih pravnih, odnosno fizičkih lica i preduzetnika koji proizvode grožđe namenjeno prometu, a imaju više od 10 ari pod vinovom lozom. Ovu obavezu imaju i vinogradari čiji je vinograd manji od 10 ari, a svoje grožđe stavljaju u promet. Upis u Vinogradarski registar obavlja se na osnovu zahteva koji podnosi pravno lice, preduzetnik, odnosno fizičko lice na obrascu VV1 (Zahtev za upis u Vinogradarski registar) nekoj od najbližih kancelarija Stručne organizacije za vođenje Vinogradarskog registra.

Ministarsto poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je Naredbu o izmenama i dopunama naredbe o preduzimanju mera za sprečavanje unošenja, pojave, otkrivanja, širenja, suzbijanja i iskorenjivanja zarazne bolesti afričke kuge svinja (pestis suum africana) u Republiku Srbiju. Ova naredba stupila je na snagu 16. avgusta

Najvažnije iz protekle nedelje:

Žetva suncokreta započeće za desetak dana, a proizvođači će rod predavati otkupljivačima na osnovu ugovora bez cene (blanko), koja će se znati tek za mesec do dva, rekao je predsednik Upravnog odbora udruženja Pančevački ratari Jovan Negovan

 Dodao je da se očekuje da prosečan prinos na njivama, gde nije bilo grada, bude oko 3,5 tona po hektaru i da bi bila katastrofa ako suncokret zahvati nevreme koje se najavljuje.

Rusija bi mogla da uvede privremena ograničenja na uvoz koštičavog voća iz Srbije u slučaju da se nastavi izvoz zaraženih voćki, saopštio je Nadzorni poljoprivredni organ Rusije

Ranije 15. avgusta održan je telefonski razgovor sa direktorom Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede Srbije Nebojšom Milosavljevićem, tokom kojeg je ruski nadzorni organ preneo zabrinutost zbog pojave zaraze voća u 12 partija breskvi, nektarina i šljiva, koje su u julu izvezene u Rusiju.