Interesovanje kupaca za srpsku malinu najniže je u poslednjih nekoliko godina. Cena smrznutog voća trenutno je niža od otkupne u svežem stanju, a izvoz koji je Srbiji prošle godine doneo prihod od 248 miliona dolara evra već neko vreme stagnira.

Licitacije državnog poljoprivrednog zemljišta koje se ovih dana vode u vojvođanskim opštinama neretko su burne i pune iznenađenja, a zajedničke su im dve stvari – njive su skupe i nema ih dovoljno.

Izvoz maline stagnira već neko vreme. Trenutno je i cena zamrznute maline niža od otkupne u svežem stanju. Srbija kao najveći svetski proizvođač i izvoznik maline, sa godišnjom proizvodnjom do 110.000 tona, sada ima ozbiljnu konkurenciju u Evropi i regionu.

Najvažnije iz protekle nedelje:
• rast cena kukuruza i soje 

Ministarstvo poljoprivrede nedavno je objavilo javni poziv za zakup državnog zemljišta na period od 30 godina, za investicije u prerađivačkoj industriji i stočarstvu, koje uključuju i razvoj genetike.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije pozvalo je lokalne samouprave, preduzeća i civilni sektor da konkurišu za pomoć u realizaciji projekata kojima se povećava otpornost na klimatske promene.

Domaće sorte crnog luka praktično više i ne postoje, a na pijacama i marketima kupujemo luk proizveden na našim njivama, ali od holandskog semena.
”Ako se ne seje originalno seme, onda je tu proizvodnju teško održati. Ima mnogo ”bikova“, kvari se, rečju, komplikovanije je i neisplativo”, kaže povrtar iz Idvora Milan Kulačić.

Grad Beograd i u ovoj godini raspisao četiri konkursa za dodelu podsticajnih sredstava. Reč je o dodeli subvencija za poljoprivrednu mehanizaciju, sredstava u oblasti pčelarstva, stočarstva kao i voćarstva i povrtarstva na teriritoriji Beograda.