Reproduktivna sposobnost svinja je u uskoj vezi sa obezbeđenjem velikog broja uslova. U praksi, dobra reproduktivna sposobnost svinja u najvećoj raeri zavisi od kvalitativno i kvantitativno obezbeđene ishrane, primene adekvatne tehnologije uzgoja i ambijentalnih uslova u kojima, na visokom nivou, moraju da se ispoštuju mnogi zootehnički i zoohigijenski principi.

Tokom jula izvezeno je oko 48.500 tona i to najviše u Bosnu i Hercegovinu – oko 12.300 tona, a tokom godine oni su iz naše zemlje kupovali oko 200.000 tona. Crna Gora je uvezla oko 4.000 tona naše pšenice, Slovenija oko 660 tona, Albanija 180 tona, a Grčka i Hrvatska oko 80 tona.

      Najviše pšenice, oko 15.000 tona, domaći izvoznici odvezli su u Konstancu. Sve ove količine ne najavljuju novi pojačani interes za našu pšenicu, jer se, zapravo, kako kažu stručnjaci, očekuje da Rusija i Ukrajina otvore trgovinu svojim većim ponudama i nižom cenom. Uz to, u Makedoniji, gde je završilo oko 100.000 tona hlebnog žita iz Srbije, Vlada je donela odluku da za svaki kilogram uvezenog brašna kupac mora da kupi četiri kilograma domaće pšenice.
       Naše tržište pšenice je stalo dobrim delom zbog visoke cene kukuruza, ali niko od zvaničnika nije siguran da na lagerima u Srbiji, kod proizvođača, ima 1,5 miliona tona pšenice, što bi uz do sada prodatu pšenicu ispalo da je žetva u Srbiji iznosila oko dva miliona tona. U tom slučaju, prodaja pšenice može biti i ozbiljan problem za ratare, jer cena od 17,50 dinara po kilogramu nije konkurentna u crnomorskim lukama - tvrde u poslovnom udruženju „Žita Srbije”.
autor: Radiša Drobnjaković, dipl. inž