Vlada Srbije odlučila je da će proizvođačima tovne junadi za svako prodato grlo od 5. septembra do 30. oktobra biti isplaćena subvencija od 20.000 dinara

U saopštenju sa sednice Vlade Srbije navodi se da je zbog toga usvojena izmenjena Uredba o utvđivanju Programa finansijske podrške poljoprivrednim proizvođačim, kroz otkup tržinih viškova tovnih junadi u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije Kovid 19.

Uzgajivači ovaca u valjevskom kraju ove godine imali su velikih problema sa plasmanom jagnjadi i pre svega niskom cenom, ali bi se situacija mogla popraviti ukoliko zaživi izvoz preko Makedonije za zemlje EU. Prema zvaničnim podacima JP Agrorazvoj valjevske doline, na području Valejva ima oko 10.000 umatičenih grla sjeničke pramenke. Pre manje od mesec dana krenuo je izvoz jagnjadi u Makedoniju, odakle bi se jagnjeće meso plasiralo u zemlje EU. Razlog zašto posao ide preko Makedonije je što njihova klanica ima određene izvozne kvote jagnjadi za tržište EU.

Ministarstvo poljoprivrede je donelo Pravilnik o uslovima za obavljanje kontrole plodnosti obradivog poljoprivrednog zemljišta kojim se propisuju uslovi koje treba da ispuni privredno društvo ili drugo pravno lice u pogledu tehničkih i stručnih kapaciteta za obavljanje ovog posla. Pravilnik, između ostalog, propisuje da ovlašćena organizacija za određivanje osnovnih parametara plodnosti zemljišta, kao i referentna organizacija treba da raspolažu odgovarajućim radnim prostorom i imaju odgovarajuću tehničku opremljenost.

Vlada će na predlog Ministarstva poljoprivrede, a prema sugestijama stočara, dopuniti Uredbu o novim podsticajima za prodaju junadi. Zbog velikog nezadovoljstva klaničara, izvoznika, ali i stočara zbog Uredbe o interventnom otkupu junadi i njenoj izmeni, predsednik Proizvodna grupe odgajivača tovnih rasa goveda Čedomir Keco obratio se pismom predsednici Vlade Ani Brnabić i ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću u kome se traži ponovna izmena Uredbe po hitnom postupku.

Najvažnije iz protekle nedelje:

U Topličkom okrugu na blizu 8.000 hektara počela je berba kukuruza koji po rečima poljoprivrednih stručnjaka ove godine beleži rekordan rod koji na nekim njivama dostiže i 10 tona po hektaru. ”Prinosi su više nego dobri i kreću se od šest do sedam tona po hektaru , a na njivama gde su primenjene sve agrotehničke mere, prinosi su i 10 tona“, kaže savetodavac za ratarstvo Poljoprivredno stručne službe u Prokuplju Radovan Bjelica.

Vinogradari i proizvođači vina, kao perspektivna grana domaće privrede izuzetno su oslabljeni pandem jom korona virusa, kaže Stevan Rajta, direktor Saveza vinogradara i vinara Srbije. Dodaje da država planira dodelu bespovratnih sredstava, ali i da je u pripremi usavršavanje zakona iz 2016. godine. U Srbiji ima oko 400 vinara i vinogradara, pa je svima nama u cilju da se što pre ova oblast reguliše. Radna grupa je formirana i konkretniji koraci se očekuju tokom oktobra u vezi zakona koji bi regulisao našu oblast.

Za podsticaj poljoprivredne proizvodnje i poboljšanje kvaliteta poljoprivrednih proizvoda iz gradske kase Kragujevca, na ime bespovratnih sredstava, izdvojeno je 25 miliona dinara. Do sada je utrošeno oko 70% novca, a zainteresovani poljoprivrednici mogu konkurisati do 15. novembra. ”Najveće interesovanje je bilo za nabavku nove priključne mehanizacije, više od 250 zahteva i za tu namenu je već utrošeno 10 miliona dinara. Veliko je interesovanje i za veštačko osemenjavanje, za nabavku sadnica, a zainteresovani su i pčelari.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Hrvati jedu uvozne šljive koje uglavnom stižu iz Srbije, Moldavije, Makedonije i BiH, piše Slobodna Dalmacija. Iako šljiva predstavlja sve traženije koštunjavo voće na tržištu EU, posebno skandinavskih, Nemačke i VB, Hrvatska u ovoj proizvodnji ne uspeva da postigne dobre proizvodne rezultate, a poslednjih godina, zbog različitih tržišnih poremećaja, pojedini veći proizvođači odustali su i prestali da uzgajaju šljive. Na tržištu dominira uvozna konzumna šljiva čija se cena kreće od sedam do deset kuna za kilogram.