Srbija je dobila prvu “složenu zadrugu”, piše Sputnjik. Osnovana u Arilju, udruživanjem pet regionalnih zadruga, baviće se prikupljanjem i skladištenjem voća, njegovom preradom, ali i plasmanom proizvoda direktno na tržište. Bez posrednika. Osnivačka skupština prve složene zadruge u Srbiji održana je 19. jula, očekuje se da za koji dan bude upisana u Agenciji za privredne registre i za mesec dana bi trebalo da bude razrađena cela priča, kaže jedan od glavnih inicijatora njenog osnivanja Božo Joković, direktor i osnivač zadruge Agro eko voće.

Zajedničkim ulaganjem Srbije i Mađarske, u Arilju će za 60 dana početi izgradnja fabrike za preradu voća, rečeno je juče na sastanku ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića sa ambasadorom Mađarske u Beogradu Atilom Pinterom. Fabrika za preradu voća, kako je saopšteno, imaće projektovani minimalni kapacitet od 4.000 do 5.000 tona godišnje. Ambasador Pinter je saopštio i da će Ambasada Mađarske u Beogradu ubuduće imati službenika koji će biti posebno zadužen za oblast agrara.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović otputovaće 1. avgusta u Tursku da bi pregovarao o dodatnim kvotama za izvoz junetine u tu zemlju, rečeno je juče Beti u tom ministarstvu. Turska je krajem prošle godine po Sporazumu o slobodnoj trgovini odobrila uvoz iz Srbije 5.000 tona junetine. Direktor klanice Đurđević koja je, zajedno sa Agro-Papukom vlasnik Industrije mesa Srem-Šid, Đorđe Kuzminac rekao je da su do sada u Tursku isporučili 500 tona junetine.

Direktor Instituta za voćarstvo u Čačku dr Milan Lukić kaže da se ove godine očekuje dobar rod šljive i jabuke. Ističe da je česta pojava kiše doprinela povećanju roda i kvalitetu ploda, jer većina zasada nema obezbeđen sistem za navodnjavanje.

Najvažnije iz protekle nedelje:
•  pad cene kukuruza
•  dešavanja na svetskim berzama

Nedelja za nama beleži negativne cenovne trendove. Cena kukuruza je zabeležila značajan cenovni pad. Pad cena je praćen slabim obimom trgovanja na organizovanom robno berzanskom tržištu.

Otkup pšenice roda 2018. godine, po ceni od 18,00 din/kg sa PDV-om, od strane Republičke direkcije za robne rezerve i dalje je u toku. Svi zainteresovani za otkup pšenice i dalje mogu aplicirati za prodaju elektronskim putem preko „Produktne berze“.

U Rekovačkoj opštini počela je berba šljiva. Proizvođači šljive nisu zadovoljni otkupnom cenom šljive, koju hladnjačari plaćaju od 13 do 15 din/kg, pa će od nje praviti rakiju. Dragan Milenković iz Rekovca, koji ima osmogodišnje zasade šljive ranke na dva hektara i stenlejke na hektar, kaže da je prošle godine cena od 40 din/kg bila dobra, ali je rod mnogo podbacio, pa nije bilo zarade, a sada se čačanska rodna otkupljuje po 15 din/kg, što je čist gubitak. On dodaje da bi otkupna cena šljive minimalno trebalo da bude 30 dinara da bi voćari imali neku zaradu.

Od ove godine, uz evropski novac iz IPARD programa, mladi poljoprivrednici imaju mogućnost da kroz startap program pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, za šta je izdvojeno 200 miliona dinara, kokurišu između ostalog i za nabavku priključne poljomehanizacije, za šta postoji i najveći interes. Ovo je na tradicionalnoj manifestaciji SPIT u Kaću najavio pokrajinski sektratar za poljoprivredu Vuk Radojević naglasivši da bez moderme mehanizacije nema ekonomične proizvodnje.

Od 1. oktobra do 30. novembra ove godine anketari Republičkog zavoda za statistiku (RZS) posetiće 120.000 poljoprivrednika kako bi sproveli Anketu o strukturi poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji. Anketa se sprovodi u trogodišnjoj periodici, između dva popisa poljoprivrede, a finansira se iz pretpristupnih fondova EU u okviru Nacionalnog programa IPA 2016. Popisivači će prikupiti podatke o korišćenom poljoprivrednom zemljištu, broju stoke, mehanizaciji, radnoj snazi, proizvodnom metodu primenjenom u poljoprivredi...

I dalje je na snazi mera zabrane uvoza svinjskog mesa i proizvoda iz pojedinih zemalja Evropske unije na područje naše zemlje, u cilju sprečavanja unošenja uzročnika bolesti afričke kuge koja se pojavila kod svinja. Stočari Srema i Mačve preduzeli su i samostalno niz aktivnosti kako bi sprečili oboljenja na farmama, kada su u pitanju tovljenici, između ostalog i afričku kugu koja se pojavila u Mađarskoj i Rumuniji. Naša država je preduzela na vreme neophodne mere u skladu sa zakonom kako bi sprečila pojavu problema kažu u Upravi za veterinu.

Iako je vreme za berbu kupina, knjaževački voćari još nisu počeli da ih beru jer još ne znaju cenu i nema otkupljivača. Samo u Trgovištu kod Knjaževca godišnje se proizvede 130.000 kg kupina. Voćari kažu da je već sada oko 70% roda propalo.