Mladi poljoprivredni proizvođači treba da dobiju izvesne povlastice i konkretne vidove pomoći kako bi zasnovali proizvodnju i ostali da rade na svojim imanjima, izjavila je juče ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković u Banatskom Novom Selu.

Evroparlamentarci su odbacili kompromisno rešenje kojim se članicama EU dozvoljava da same odluče da li će ograničiti ili zabraniti prodaju i korišćenje genetski modifikovane hrane ili hraniva na svojoj teritoriji.

Pšenica bi, kako procenjuju stručnjaci, ove jeseni u Srbiji trebalo da bude zasejana na oko 550.000 hetara, uobičajenoj površini, sa koje se, u “redovnim” godinama dobija dovoljna količina žita za potrebe naše zemlje.

Ovogodišnji rod kukuruza u Šumadiji je prepolovljen, a na čak 30 odsto oraničnih površina je ispod crte isplativosti, izjavio je stručni saradnik Poljoprivredne stanice u Kragujevcu Dobrivoje Popović.

Najvažnije iz protekle nedelje:
- Rast cene kukuruza
- Blagi pad cene pšenice

Zbog nedostatka para u državnom budžetu, 212.000 gazdinstava u Srbiji ostalo je bez subvencija za biljnu proizvodnju. Podsticaji od 6.000 din/ha ne isplaćuju se poslednjih pola godine, što je dovelo do početka traljave i siromašne setve.

U pešterskom selu Buđevo, gde je u poslednjih deset dana od nepoznate zarazne bolesti, za koju se osnovano sumnja da je šuštavac, uginulo 11 goveda, obolelo je još jedno june, težine između 350 i 400 kilograma, kome najverovatnije neće biti spasa.

Poljoprivredna mehanizacija u Srbiji se malo koristi. Stručnjaci kažu da je često nerentabilna, pa je zato i skupa proizvodnja žitarica, industrijskog bilja, stočne hrane.