Pad cene kukuruza, stabilan cenovni nivo pšenice i rast cene soje obeležio je nedelju za nama. Ukupan je preko Produktne berze prometovano 6.947 tona robe (+46,5%), dok je finansijska vrednost iznosila 285.618.730,00 dinara (+45,3%).

Na međunarodnom tržištu je prisutna velika opreznost po pitanju posledica koje će suša u Evropi i SAD-u ostaviti na ozime useve. Trgovci iščekuju poslednji izveštaj USDA, kako bi videli najnovije procene. Očekuje se da je suša negativno uticala na kukuruz i soju.

Odluka Vlade da se omogući izvoz sirovog i rafinisanog ulja bez ograničenja domaćim proizvođačima omogućiće da zadrže dosadašnja tržišta i dobiju šansu za osvajanje novih, oslobode zalihe za novi rod suncokreta, sirovog i rafinisanog ulja.
Prema procenama prinosa nove žetve suncokreta, koja je u toku, sa zasejanih 250.000 hektara u naredne dve nedelje očekuje se oko 750.000 tona suncokreta, uzimajući u obzir i postojeće zalihe sirovog suncokretovog ulja.

U Šumadiji je otpočela berba šljive, stenleja, koja je i najzastupljenija sorta u ovomdelu Srbije. U odnosu na prošlu godinu prinos je veći, međutim voćari nisu zadovoljni cenomkoja trenutno iznosi 35 din/kg.
Šumadijsko selo Čumić poznato je po voćnjacima pod šljivama koje se pružaju na više desetina hektara, a u njemu se nalaze i veliki proizvođači koji su nastavili od starijih generacija proizvodnju šireći i uvodeći najnovije standarde i tehnologije.

Kilogram paradajza u šabačkom kraju u maloprodaji košta oko 150 dinara, a na veliko kod poljoprivrednika cena je nekoliko puta niža nego pre sedam dana. Prema rečima povrtara iz šabačkog kraja, paradajz nemaju kome da prodaju ni za 20 din/kg. Gotovo svaki povrtar iz Gornje Vranjske kod Šapca nekada je gajio paradajz, a sada se proizvođači u selu mogu izbrojati na prste jedne ruke. Mladi poljoprivrednik Dušan Gajić paradajz proizvodi u plastenicima, na površini od 50 ari.

Izvoz robe iz Rusije funkcioniše, a sada postoji mogućnost izvoza i ukrajinske robe, pa su cene suncokreta zabeležile silazni trend, što se preslikalo i na domaće tržište, izjavio je direktor NS Produktne berze Miloš Janjić. ”Procenjuje se da je u tekućoj sezoni proizvedeno 600,33 miliona tona uljarica, a da će u narednoj ona biti veća za 7,2%, odnosno da će biti proizvedeno čak 643,07 miliona tona, što je najviše u poslednjih pet godina“, kaže on.

U nedelji za nama, trgovanje na Produktnoj berzi se zadržalo na prošlonedeljnom nivou. Cene žitarica nisu zabeležile veće promene u odnosu na prošlu nedelju, dok cene uljarica beleže rast. Ono što je na međunarodnom tržištu sigurno je to da će i u narednom periodu geopolitika imati značajan uticaj na kretanje cena hrane u svetu, što i dalje usložnjava planiranje na duži vremenski period. Ukupno je prometovano 4.743 tona robe (-0,4%), dok je finansijska vrednost dostigla 196.622.580,00 dinara (+0,50%). Na tržištu kukuruza beleži se veća ponuda u odnosu na tražnju.

Ove sezone očekuje se rod jabuka i krušaka u Evropi u granicama normale, a problemi sa kojima se suočavaju proizvođači je negativan trend u potrošnji jabuka, rečeno je pred početak svetske konferencije Prognosefruit 2022 koja se održava u Beogradu. Na konfereciji je rečeno je da će uprkos toplotnim talasima rod jabuka u Evropi biti oko 12 miliona tona, a krušaka dva miliona tona.

Voćari su već u startu iskazali nezadovoljstvo ovogodišnjim rodom šljiva, bez obzira što berba počinje za desetak dana. Još veće nezadovoljstvo voćari iskazuju zbog najava da će otkupna cena biti ispod očekivanja i svakako niža u odnosu na prošlogodišnju. Logika pokazuje da bi zbog manjeg roda voće ove sezone trebalo da bude skuplje, dok se otkupljivači pravdaju zakonima tržišta. ”Cena voća zavisi od ponude i potražnje. Ove godine se očekuje niža otkupna cena šljive u odnosu na prošlogodišnju zbog velikih turbulencija na svetskom nivou iz poznatih razloga.

Savez udruženja poljoprivrednika Banata uputio je juče zahtev predsedniku RS, predsednici Vlade i ministru poljoprivrede u kome traži od nadležnih pod hitno oslobađanje izvoza svih poljoprivrednih proizvoda u biljnoj proizvodnji i slobodno tržište za izvoz suncokreta, kukuruza, soje kao i pšenice. Kako navode, suša u regionu Banata je na 50% parcela uništila 100% useva, a na ostalih 50% će možda biti samo deseti procenat od prosečnog roda.