Vodostaji Dunava, Save i Tise kod Titela do 7. avgusta kretaće se ispod niskih plovidbenih nivoa, prema prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Ekstremna suša već otežava navodnjavanje i transport robe, smanjuje proizvodnju hidroelektrana i ugrožava kvalitet vode i rečne ekosisteme
    Vodostaj Dunava prethodnih dana dostigao je istorijski minimum, prenosi RTS, dok se značajnije poboljšanje hidrološke situacije ne očekuje u skorije vreme. Niski vodostaji, kao posledica dugotrajnih sušnih perioda, zabeleženi su i u Hrvatskoj, Mađarskoj i Rumuniji.
    Posledice se već osećaju u poljoprivredi, energetici, rečnom saobraćaju i vodosnabdevanju, dok stručnjaci upozoravaju da sve sušnija klima zahteva temeljnu promenu načina upravljanja vodnim resursima.
Sistemi za navodnjavanje na granici mogućnosti
    Iz Javnog preduzeća „Vode Vojvodine“ naveli su da nizak vodostaj direktno utiče na rad sistema za navodnjavanje, koji trenutno funkcionišu na granici tehničkih mogućnosti.
    Problem predstavlja i povećano zahvatanje vode iz kanalske mreže u Vojvodini, u trenutku kada su prirodni dotoci smanjeni. Strahinja Macić iz organizacije Polekol upozorava za portal Mašina da dugotrajne suše usporavaju i obnavljanje podzemnih voda, zbog čega će raspoložive količine biti manje i u narednim decenijama.
    Prema procenama koje navodi, do sredine veka brzina obnavljanja podzemnih voda u Srbiji mogla bi prosečno da se smanji za 10 do 20 odsto, a na jugu i istoku zemlje i do 35 odsto.
    To je kako ocenjuje, znači da će država morati pažljivije da planira razvoj poljoprivrede i industrije, ograniči prekomerno crpljenje i zaštiti naslage peska i šljunka koje predstavljaju prirodne rezervoare podzemnih voda.
    Plovidba usporena, teret na baržama smanjen

    Nizak vodostaj značajno otežava rečni transport. Iz „Voda Vojvodine“ navode da je plovidba moguća uz smanjenje gaza plovila i pretovar dela tereta, zbog čega barže prevoze znatno manje robe.
    Takva ograničenja mogu dodatno da povećaju troškove transporta poljoprivrednih proizvoda, žitarica, goriva i drugih sirovina koje se prevoze Dunavom.
    Direktorka apatinskog Javnog preduzeća „Dunavska obala“ Ljiljana Krec izjavila je za portal 021 da će biti produbljeni pojedini kanali kako bi se olakšao pristup čamcima i ribolovcima.
    Otežan je i uvoz goriva preko Dunava. Prema pisanju Nove ekonomije, ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović navela je da je uvoz goriva u Srbiju pao na oko četvrtinu količine planirane za jul.
    Nestašica na benzinskim stanicama zasad nema, ali se gorivo u većoj meri doprema cisternama i železnicom, dok barže zbog plitkog korita mogu da se opterete nekoliko puta manje.
Đerdap proizvodi znatno manje struje
    Suša i niski dotoci Dunava veoma nepovoljno utiču i na rad hidroelektrana Đerdap 1 i Đerdap 2.
    Prema podacima Elektroprivrede Srbije, dotok Dunava kod Đerdapa približio se biološkom minimumu, pa je hidroelektrana Đerdap 1 prethodnih dana u elektroenergetski sistem isporučivala oko trećine svoje prosečne dnevne proizvodnje.
    Smanjena proizvodnja hidroelektrana dodatno povećava pritisak na elektroenergetski sistem u periodu povećane potrošnje električne energije zbog visokih temperatura.
    Zagrevanje reka ugrožava riblji fond
    Nizak vodostaj prati i rast temperature vode, što smanjuje koncentraciju kiseonika i ugrožava riblji fond i druge organizme u vodotokovima.
    Žaklina Živković iz Inicijative „Pravo na vodu“ navodi da se građani sve češće javljaju zbog uginule ribe, sumnjajući na trovanje, iako uzrok može biti upravo nedostatak kiseonika u pregrejanim i usporenim vodotokovima.
    Dodatni problem predstavlja zagađenje, jer se u Srbiji prečišćava tek oko 15 odsto komunalnih otpadnih voda, uz značajne količine industrijskih otpadnih voda koje dospevaju u reke.
    Kada opadne protok, smanjuje se i sposobnost vodotokova da se prirodno prečišćavaju, pa raste rizik da koncentracije zagađujućih materija premaše dozvoljene vrednosti.
    Najranjiviji mali vodovodni sistemi
    Stručnjaci upozoravaju da bi produžetak suše mogao da izazove probleme u vodosnabdevanju, posebno u manjim lokalnim sistemima u koje se godinama nedovoljno ulagalo.
    Macić ocenjuje da će prvi biti pogođeni najmanji vodovodi, koji imaju nedovoljno razvijenu infrastrukturu, manjak stručnog kadra i ograničene finansijske mogućnosti.
    Istovremeno bi mogao da se zaoštri sukob između različitih korisnika, jer je voda potrebna stanovništvu, poljoprivredi, industriji, energetici i za očuvanje prirodnih ekosistema.
    U uslovima nestašice, prioritet bi trebalo da imaju voda za piće i očuvanje biološkog minimuma u rekama, dok bi ostale namene morale da budu ograničene.
    Gubici u vodovodnoj mreži veći od 50 odsto
    Poseban problem predstavljaju veliki gubici vode u vodovodnim sistemima, koji u pojedinim sredinama premašuju 50 odsto ukupno zahvaćene količine.
    Macić ocenjuje da racionalnija potrošnja građana može doprineti uštedi, ali ne može da nadoknadi višedecenijsko nedovoljno ulaganje u mrežu i postrojenja.
    Zbog toga su neophodne rekonstrukcija vodovoda, stalna kontrola gubitaka, izgradnja rezervoara i razvoj sistema koji bi omogućili sigurnije snabdevanje tokom sušnih perioda.
    Prilagođavanje će biti potrebno i u industriji, kroz uvođenje tehnologija koje troše manje vode, zatvorene sisteme i ponovnu upotrebu vode u proizvodnim procesima.
    Mere postoje na papiru, ali ne i u praksi
    Živković navodi da su rizici od suša prepoznati u državnim dokumentima, uključujući Strategiju upravljanja vodama, ali da konkretne mere uglavnom izostaju.
    Odgovornost se, kako ocenjuje, često prebacuje na lokalne samouprave i komunalna preduzeća koja nemaju dovoljno novca, zaposlenih i stručnog kapaciteta. Reakcija se zato najčešće svodi na pozive građanima da racionalno koriste vodu i na povremene restrikcije.
    Među najvažnijim merama trebalo bi da budu ulaganje u akumulacije i rezervoare, planovi zaštite poljoprivredne proizvodnje i energetike, smanjenje gubitaka u vodovodima i jasno određivanje prioriteta u korišćenju vode.
    Stručnjaci upozoravaju da se ranije klimatske projekcije ostvaruju i da Srbija postaje sve sušnija. Zbog toga restrikcije mogu privremeno da smanje potrošnju, ali ne mogu da zamene dugoročno i odgovorno upravljanje vodnim resursima.