Prinosi šećerne repe u Srbiji ove godine su više nego prepolovljeni usled ekstremne suše, tvrde proizvođači. Umesto korena teškog kilogram i više, repa je ove sezone tanka i mala, ”jedva deblja od šargarepe“, kažu ratari za agenciju Beta

Zlatko Periša iz sela Torak u opštini Žitište, koji obrađuje 340 hektara sa porodicom, naveo je da na 23 hektara pod repom očekuje svega 25–30 odsto prinosa u odnosu na normalne godine. ”Prošle godine sam na 60 hektara napravio minus od 60.000 evra, a ove sam repu posejao samo da otplatim preostali dug od 20.000 evra šećeranama. Ovo je rupa bez dna – sledeće godine verovatno odustajemo“, kaže Periša.

On upozorava da će doći vreme kada više niko neće hteti da obrađuje zemlju. ”Sada jedino na ovčarstvu imamo zaradu – novcem od jagnjadi pokrivamo gubitke u ratarstvu“, dodaje on, podsećajući da je prošle godine u Žitištu bilo zasejano 500 hektara šećerne repe, a ove godine tek tridesetak.

Skupa proizvodnja, klimatski rizici i nekontrolisane marže

Periša ističe da poljoprivrednici ne očekuju pomoć države u izgradnji sistema za navodnjavanje, iako postoje kanali Begeja i Tamiša. ”Za sistem navodnjavanja i agregat potrebno je oko 40.000 evra, a povoljnih kredita nema. Za 11 godina samo sam prve imao zaradu od 10.000 evra, a kasnije su usledili gubici“, rekao je.

On posebno ukazuje na skok cena repromaterijala. ”Prošle godine mineralno đubrivo Eliksira od 100 kilograma koštalo je 4.800 dinara, a sada 6.000. Urea je u januaru bila 50 dinara po kilogramu, sada je 70. Uvoznici uvoze male količine, računaju ogromne marže, a poljoprivrednici moraju da kupuju“, ističe Periša, dodajući da su najveći gubitnici proizvođači i potrošači, a najveći profiteri trgovci i vlasnici silosa.

Repa tanja od šargarepe

Slična situacija je i kod drugih ratara. Goran Filipović iz Kisača, koji repu gaji na 6,5 hektara, kaže da neće imati više od tri tone po hektaru, dok je lane prinos bio sedam do osam tona. ”Repa je posle majskih kiša dobro nikla, ali su je junske i julske suše uništile – odbacivala je list, pa je koren ostao tanak, umesto da dostigne težinu od jednog do dva kilograma“, objašnjava on.

Poljoprivrednici ističu da, dok repromaterijal poskupljuje, ratarski proizvodi pojeftinjuju i da su jedino pšenicu uspeli da proizvedu u većim količinama, ali po ceni koja jedva pokriva troškove. ”Ne vidim svetlo na kraju tunela. Zemlju obrađujem jer to volim, ali od ljubavi se ne živi“, poručuje Periša.