Rast cene žitarica

Tema

Nešto slabiji prinosi u Evropskoj uniji i Ukrajini učinili su da cena pšenice protekle nedelje naglo poraste. Naročito je to uočljivo na američkim berzama, koje savesno prate sva zbivanja u svetu kako bi stekle što veći profit. Tako je pšenica protekle nedelje u Čikagu prodavana za gotovo deset, u Francuskoj za preko osam, a u Mađarskoj i kod nas za preko dva odsto skuplje nego prethodnog izveštajnog perioda. Prve količine nove pšenice u Srbiji prodavane su za 21,5 bez PDV, u Mađarskoj za protivvrednost od 22,10, Francuskoj 26,50, SAD 25, a na domaćem tržištu u Rusiji za 20,14 i u Ukrajini 18,75 dinara po kilogramu.

-Žetva pšenice kod nas ulazi u drugu polovinu, kaže Vukosav Saković, direktor Poslovne zajednice „Žita Srbije“. -Ratari sa manjim površinama već završavaju žetvu, dok veća imanja ne žure, jer se očekuje duži period suvog vremena, povoljnog za obavljanje ovog posla. Svi su izgledi da će prosečni prinosi biti oko četiri tone po hektaru. A koliki će biti ukupan rod u Srbiji teško je reći jer je Zavod za statistiku nedavno objavio da se žetva obavlja na 482.000 hektara, što je za preko 11.500 hektara više nego što je ozvaničeno u vreme jesenje setve. Po ovoj računici moguće je računati da ćemo požnjeti oko 1,9 miliona tona što je dovoljno za domaće poterebe, pa će ostati izvestan deo i za izvoz. Uporedo sa napretkom žetvenih radova, rastu i cene pšenice. Tokom protekle nedelje pšenica je prodavana za 21, a prvih dana ove za 22 dinara po kilogramu sa PDV. Za nevolju pšenica se otkupljuje jednako bez obzira na pekarske kvalitete, što smanjuje vrednost naše pšenice u izvozu. Stručnjaci smatrsaju da bi Robne rezerve prve trebalo da otkupljuju po svetski priznatim standardima, a ne po prevaziđenom JUS-u i da to plate pod povoljnijim cenama.

Nešto sporiji rast cena zabeležen je i u prometu kukuruza. U Srbiji je prodavan za 20, a u Mađarskoj za protivvrednpost od 21,34, Francuskoj za 25,13, SAD 24,40, a na domaćem tržištu u Rusiji za 19,86 i Ukraini 17,47 dinara po kilogramu. Niži nivo cena našeg kukuruza u odnosu na one na berzama sa kojima se upoređujemo, otvaraju mogućnosti za izvoz. Istina, veliku konkurenciju nam stvara kukuruz iz Ukrajine, koji lakše dospeva u crnomorske luke gde ide oko 80 odsto našeg izvoza.

Izvor: Poljopartner