Iako su agroekološke mere jedan od ključnih alata za održivu poljoprivredu, zaštitu zemljišta, voda i biodiverziteta, njihova primena u Srbiji i dalje je ograničena. U poslednjih pet godina za ove mere izdvojeno je oko 3 milijarde dinara, što je manje od 0,9% ukupnih agrarnih podsticaja

Problem nije samo u niskim izdvajanjima, već i u tome što se agroekološke mere često ne razlikuju jasno od redovnih agrotehničkih mera. Pored toga, nisu doneti ni svi propisi koji bi omogućili njihovu punu primenu, dok su dobri primeri na terenu retki.

Agroekološke mere obuhvataju prakse i podsticaje usmerene na očuvanje životne sredine, zemljišta, vode i biološke raznovrsnosti poljoprivrednih predela. U njih spadaju organska proizvodnja, kombinovanje useva, poljo-šumski zasadi, integrisano gajenje kultura i ispaša domaćih životinja, kao i druge prakse koje doprinose održivijoj proizvodnji.

Ove mere trebalo bi da budu dobrovoljne za poljoprivrednike, dok podsticaji predstavljaju naknadu za izgubljeni prihod ili dodatne troškove nastale zbog njihove primene.

Podsticaji rastu, ali ne i ulaganja u agroekologiju
Prema Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, postoje četiri vrste podsticaja: direktna plaćanja, mere ruralnog razvoja, posebni podsticaji i kreditna podrška. Oni se mogu isplaćivati iz budžeta svih nivoa vlasti, kroz godišnje programe poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja.

Od 2018. godine ukupni iznos isplaćenih podsticaja u poljoprivredi značajno je porastao. Zbirno, sa svih nivoa vlasti, izdvajanja su nominalno povećana sa 30 milijardi dinara u 2018. na 100 milijardi dinara u 2024. godini, odnosno sa 256 na 860 miliona evra.

Najveći rast zabeležen je u poslednje dve godine, pre svega zbog povećanja osnovnih podsticaja za biljnu proizvodnju. Podsticaji po hektaru sada iznose 18.000 dinara, dok se za korišćenje sertifikovanog semena dobija 17.000 dinara po hektaru. Povećana je i gornja granica za ostvarivanje podsticaja, sa 20 na 100 hektara.

Istovremeno, za premije za mleko izdvojeno je oko 15 milijardi dinara, dok je za subvencije za priplodna grla opredeljeno oko 18 milijardi dinara.

Međutim, uprkos rastu ukupnih izdvajanja, ulaganja u mere ruralnog razvoja, među kojima su i agroekološke mere, imaju trend pada. U 2024. godini one su činile svega 4% ukupnih poljoprivrednih ulaganja.

Lokalni nivo nedovoljno uključen
Najveći deo agrarnih podsticaja dolazi iz republičkog budžeta. U periodu od 2018. do 2024. godine udeo Republike u ukupnim agrarnim plaćanjima porastao je sa 93% na 97%.

S druge strane, udeo opština i gradova opao je sa 5% na ispod 2%, iako bi lokalne samouprave mogle da imaju važnu ulogu u sprovođenju poljoprivredne politike, jer su najbliže proizvođačima i mogu najbrže da odgovore na lokalne potrebe.

Dodatni problem je što četvrtina opština i gradova uopšte nema programe poljoprivredne politike i ne daje podsticaje. Od 145 opština, takve programe ima između 103 i 113 lokalnih samouprava, dok je udeo AP Vojvodine u ukupnim podsticajima još niži od opštinskog.

Srbija daleko ispod evropskog nivoa podrške
Iako Srbija poslednjih godina povećava agrarna izdvajanja, ona su i dalje znatno niža u poređenju sa zemljama Evropske unije. U periodu 2015–2020. poljoprivreda u Srbiji imala je nešto više od 1,5 milijardi evra podsticaja iz domaćih budžetskih izvora.

U istom periodu, pojedine članice EU dobile su višestruko veća sredstva samo iz evropskog budžeta. Bugarska je dobila više od 6,7 milijardi evra, Grčka 15,5 milijardi, Mađarska 10,5 milijardi, a Hrvatska 3,2 milijarde evra, uz dodatna nacionalna sredstva.

U okviru Zajedničke poljoprivredne politike EU za period 2023–2027. državama članicama biće raspodeljeno ukupno 387 milijardi evra. Oko četvrtine tog budžeta namenjeno je merama ruralnog razvoja, koje obuhvataju agroekološke mere, organsku proizvodnju, ruralnu infrastrukturu, konkurentnost, preradu, marketing, modernizaciju, digitalizaciju i podršku mladim poljoprivrednicima.

Agroekološke mere uglavnom samo na papiru
Kada se iz ukupnog agrarnog budžeta Srbije izdvoje samo podsticaji za agroekološke mere, iznosi su veoma niski. U periodu od 2020. do 2024. godine isplaćeno je ukupno oko 3 milijarde dinara, što je manje od 0,9% ukupnih poljoprivrednih podsticaja.

Najviše sredstava isplaćeno je iz republičkog budžeta, ukupno 2,7 milijardi dinara, uglavnom za organsku biljnu i stočarsku proizvodnju, kao i za mere očuvanja biljnih i životinjskih genetičkih resursa. Iz budžeta AP Vojvodine izdvojeno je svega 56 miliona dinara, i to za organsku proizvodnju i sertifikaciju, kao i za nabavku mašina i opreme za organsku proizvodnju.

U istom periodu samo 15 do 20% opština i gradova, odnosno njih 22 do 29, podsticalo je agroekološke mere, sa ukupno oko 226 miliona dinara.

Međutim, više od 80% tog iznosa samo se formalno vodi kao podrška agroekološkim merama, dok se suštinski odnosi na redovne mere u konvencionalnoj poljoprivredi, kao što su ispitivanje kvaliteta zemljišta, melioracija, kalcifikacija i zaštita od erozije.

Iako su ove mere važne, one se ne sprovode primarno radi očuvanja biodiverziteta ili sprečavanja zagađenja površinskih i podzemnih voda, što su osnovni ciljevi agroekološke politike.

Zbog toga se ukazuje na potrebu da se izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi preciznije definiše lista agroekoloških mera, kako bi obuhvatila one koje zaista doprinose očuvanju prirodnih resursa, a ne redovne mere klasične poljoprivredne proizvodnje.

Dobrih primera malo
Od mera koje zaista imaju agroekološku funkciju, lokalne samouprave uglavnom podržavaju organsku proizvodnju i očuvanje biljnih i životinjskih genetičkih resursa. U ove mere uloženo je samo oko 39 miliona dinara za pet godina, i to u približno istih petnaestak opština i gradova.

Među njima su Aranđelovac, Babušnica, Valjevo, Vranje, Dimitrovgrad, Mionica, Negotin, Pirot, Prokuplje, Ćuprija, Čajetina, Čačak, Šabac, Zrenjanin, Kanjiža, Kikinda i Novi Sad.

Pozitivno je što se za mere povezane sa organskom proizvodnjom odlučuju i opštine koje na svojoj teritoriji imaju značajna zaštićena područja prirode, poput Dimitrovgrada, Babušnice i Čajetine.

S druge strane, mere poput košenja poljoprivrednih travnih površina visoke prirodne vrednosti, podrške uspostavljanju mreže NATURA 2000 i drugih agroekoloških mera, u posmatranom periodu nije sprovela nijedna opština.

Kako se navodi na portalu održivapoljoprivreda.rs, podsticaji za očuvanje i unapređenje životne sredine i prirodnih resursa (agroekološke mere) propisani su kao mere održivog korišćenja poljoprivrednog zemljišta i šumskih resursa, organske proizvodnje, očuvanja genetičkih resursa, očuvanja područja visoke prirodne vrednosti i druge agroekološke mere.

Sprovođenje AGROEKOLOŠKIH MERA (prilog 4) najlakše je pratiti u izveštajima opština i gradova o sprovođenju mera poljoprivredne politike, jer je obrazac izveštaja jedinstven, a ove mere označene su šiframa od 201.1. do 201.6.