Srbija priprema novi sistem službenih kontrola hrane, stočne hrane, zdravlja i dobrobiti životinja, zdravlja bilja, pesticida i organske proizvodnje. Nacrt zakona o službenim kontrolama predviđa da se kontrole sprovode prvenstveno prema proceni rizika i, po pravilu, bez prethodne najave, dok za utvrđene nepravilnosti nadležni organi dobijaju širok raspon mera – od pojačanih kontrola i povlačenja robe do zatvaranja objekata i zabrane rada
    Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pokrenulo je javnu raspravu o Nacrtu zakona o službenim kontrolama, koja traje od 7. do 27. septembra 2026. godine.
    Predloženi zakon obuhvata praktično čitav poljoprivredno-prehrambeni lanac: bezbednost hrane i hrane za životinje, zdravlje i dobrobit životinja, biljne štetne organizme, sredstva za zaštitu bilja, organske proizvode, sporedne proizvode životinjskog porekla, kao i proizvode sa zaštićenim oznakama geografskog porekla i tradicionalnim specijalitetima.
    Nacrt je u velikoj meri zasnovan na evropskom sistemu službenih kontrola, odnosno Uredbi EU 2017/625. U obrazloženju se navodi da je njegovo donošenje važno i za ispunjavanje merila u Poglavlju 12 – Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika, kao i uslova za otvaranje Klastera 5 u pregovorima sa EU.
Kontrole prema riziku, a ne jednako za sve
    Jedna od ključnih novina jeste princip prema kojem će učestalost službenih kontrola zavisiti od procene rizika.

    Pri određivanju koga i koliko često treba kontrolisati uzimaće se u obzir rizik povezan sa životinjama, robom, proizvodnim procesom i mestom proizvodnje, ali i rezultati ranijih kontrola, sopstvene kontrole koje sprovodi proizvođač ili kompanija i informacije koje mogu ukazivati na nepoštovanje propisa.
    Posebno je predviđeno praćenje mogućih prevarnih ili obmanjujućih praksi, uključujući slučajeve kada potrošač može biti doveden u zabludu u vezi sa poreklom, sastavom, količinom, rokom trajanja ili načinom proizvodnje hrane.
Inspekcija, po pravilu, bez najave
    Za privredu je posebno značajna odredba prema kojoj će se službene kontrole sprovoditi bez prethodne najave, osim kada je najava neophodna i opravdana zbog same prirode kontrole.
    Čak ni kontrola koja je prethodno najavljena ne isključuje mogućnost da nadležni organ naknadno sprovede i nenajavljenu kontrolu. Istovremeno, zakon zahteva da se kontrole organizuju tako da administrativno opterećenje i ometanje poslovanja budu svedeni na najmanju moguću meru, ali bez ugrožavanja njihove efikasnosti.
    Kontrole će moći da obuhvate svaku fazu proizvodnje, prerade, distribucije i upotrebe, kao i objekte, opremu, prevozna sredstva i dokumentaciju subjekta.

    Šta će proizvođač ili kompanija morati da omogući inspektoru

    Nacrt veoma precizno određuje i obaveze kontrolisanog subjekta. Na zahtev nadležnog organa moraće da omogući pristup objektima, opremi, vozilima, prostorijama i drugim mestima pod svojom kontrolom, ali i računarskim informacionim sistemima, životinjama, robi, dokumentaciji i drugim relevantnim podacima.
    Subjekt je tokom kontrole dužan da sarađuje sa nadležnim organima, dok će oni koji uvoze robu ili životinje morati bez odlaganja da dostave informacije o pošiljci.

    Rezultati kontrola mogu postati javni

    Zakon donosi i veću transparentnost sistema. Nadležni organi trebalo bi najmanje jednom godišnje da objavljuju podatke o broju i rezultatima kontrola, utvrđenim nepravilnostima, preduzetim merama i izrečenim kaznama.
    Predviđena je čak i mogućnost javnog rangiranja pojedinačnih subjekata prema rezultatima službenih kontrola, pod uslovom da kriterijumi budu objektivni, transparentni i unapred dostupni javnosti.
Od povlačenja proizvoda do zatvaranja objekta    
    Kada se utvrdi nepravilnost, nadležni organ neće biti ograničen samo na nalog da se ona ispravi.
    Nacrt predviđa mogućnost zabrane ili ograničenja stavljanja robe na tržište, uvoza, izvoza ili kretanja životinja i robe, kao i povlačenje, opoziv ili uništavanje proizvoda.
    Inspekcija može da naredi i češće interne kontrole kod samog subjekta, uvede pojačan inspekcijski nadzor, privremeno zatvori deo ili ceo objekat, obustavi određene aktivnosti, pa čak i rad internet stranice koju subjekt koristi. Moguća je i suspenzija ili ukidanje registracije ili odobrenja za rad.
    Troškove nastale sprovođenjem ovih mera snosi subjekt odgovoran za životinje ili robu koja je predmet kontrole.
    
    Kazne do dva miliona dinara

    Nacrt predviđa i prekršajne kazne. Za pravno lice one se kreću od 500.000 do dva miliona dinara, dok je za odgovorno lice u pravnom licu predviđena kazna od 20.000 do 50.000 dinara.
    Za preduzetnike su predviđene kazne od 100.000 do 500.000 dinara, a za fizička lica od 10.000 do 100.000 dinara. Među prekršajima su neotklanjanje nepravilnosti utvrđenih kontrolom, neispunjavanje obaveza prema kontrolnim organima i nepostupanje po rešenju inspektora.
    Za povrede učinjene kroz prevarne ili obmanjujuće prakse, zakon dodatno utvrđuje princip da kazna treba da odražava najmanje ekonomsku korist koju je subjekt ostvario ili odgovarajući procenat njegovog godišnjeg prometa.

    Posebna pravila za uvoz

    Značajan deo zakona posvećen je kontroli pošiljaka na granici. Uvoznici će određene kategorije životinja i robe morati unapred da prijave, dok će kontrole moći da obuhvate proveru dokumentacije, identiteta pošiljke i fizički pregled, uključujući uzorkovanje i laboratorijske analize.

    Nacrt sadrži i fiksne takse za pojedine vrste graničnih kontrola. Na primer, kod pošiljaka bilja i biljnih proizvoda predložena je taksa od 840 dinara za kontrolu dokumentacije, dok iznos fizičke kontrole zavisi od vrste i količine biljnog materijala.

    Laboratorije pod strožim pravilima

    Službene laboratorije morale bi da rade u skladu sa standardom SRPS ISO/IEC 17025 i da budu akreditovane za metode koje koriste u službenim analizama.
    Ako rezultat analize pokaže rizik za zdravlje ljudi, životinja ili biljaka, odnosno verovatnu neusaglašenost, laboratorija će morati bez odlaganja da obavesti nadležni organ.

    Primena od juna 2027.

    Prema Nacrtu, zakon bi trebalo da se primenjuje od 1. juna 2027. godine, dok su pojedine odredbe, pre svega one povezane sa evropskim sistemima i graničnim kontrolama, vezane za dan pristupanja Srbije Evropskoj uniji.
    Pravna lica, preduzetnici i fizička lica koja posluju u oblastima obuhvaćenim zakonom imaće dve godine od stupanja zakona na snagu da svoje poslovanje usklade sa njegovim odredbama, a podzakonski akti trebalo bi da budu doneti u roku od godinu dana.

    Javna rasprava do 27. septembra

    Primedbe, predlozi i sugestije na Nacrt mogu se dostaviti do 27. septembra elektronski na adresu sluzbenekontrole@minpolj.gov.rs, uz naznaku „Za javnu raspravu o Nacrtu zakona o službenim kontrolama“, ili poštom Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Nemanjinoj 22–26 u Beogradu.
    U okviru javne rasprave najavljen je i okrugli sto, dok će datum i mesto biti naknadno objavljeni.
    Ako zakon bude usvojen u predloženom obliku, za poljoprivredno-prehrambeni sektor najveća promena neće biti samo u većem broju pravila, već u promeni logike kontrole: od periodičnog inspekcijskog nadzora ka sistemu koji prati rizik, istoriju poslovanja i mogućnost prevare duž celog lanca proizvodnje i prometa hrane.