Srpsko živinarstvo ulazi u period u kojem će se istovremeno boriti za veću konkurentnost i prilagođavati sve zahtevnijim pravilima Evropske unije. Usklađivanje može otvoriti nova tržišta za domaće meso i jaja, ali donosi i nove obaveze u oblasti zdravstvenog statusa jata, biosigurnosti, sledljivosti i kontrole proizvodnje. Ključno pitanje više nije samo da li je sektor spreman, već koliko brzo Srbija može da završi regulatorni deo posla i otvori tržišta koja proizvođači već godinama čekaju.
    Upravo ta dilema otvorena je na panelu „Srpsko živinarstvo pred prekretnicom: EU usklađivanje ili gubitak regionalnog tržišta?“, održanom na 10. Poultry Business Forumu.
    Da razloga za ozbiljnu raspravu ima pokazuju i statistički podaci. U Srbiji je 1. decembra 2025. bilo 14,51 milion komada živine, 1,8 odsto manje nego godinu ranije, dok je u odnosu na prosečan broj u periodu 2015–2024. živinski fond bio manji za 7,3 odsto.
    Ipak, Sanja Čelebićanin, direktorka PU Zajednica živinara, kaže za agronews.rs da proizvođači nisu nespremni za evropsko tržište – naprotiv.
    „Živinari su u potpunosti spremni. Imamo želju već dugi niz godina da izvozimo na tržište EU, jer smatramo da smo konkurentni. Živinarstvo je zdrava grana, samodovoljna za naše potrebe, ali istovremeno ostvaruje viškove koje bi bilo dobro plasirati na druga tržišta“, kaže Čelebićanin.

    Regionalno tržište već počinje da se sužava

    Otvaranje evropskog tržišta za domaće živinare više nije samo potencijalna razvojna šansa. Promene u regionu znače da postaje važno i za očuvanje postojećih izvoznih pozicija.
    Čelebićanin upozorava da se Srbija tradicionalno oslanjala na tržišta Crne Gore i Severne Makedonije, ali da se pravila menjaju kako se zemlje regiona približavaju EU.
    „Crna Gora se usklađuje sa evropskim standardima i najavila je da od 30. juna naredne godine neće moći da uvozi iz objekata država koje nisu na odgovarajućim listama EU. Zato među živinarima postoji zabrinutost šta će se dogoditi ukoliko Srbija do tada ne dobije odobrenje“, navodi ona.

    Šta još nedostaje Srbiji za izvoz u EU?

    Prema rečima Čelebićanin, Uprava za veterinu već nekoliko godina radi na usklađivanju i Evropskoj komisiji je dostavljena obimna dokumentacija, dodatni odgovori i akcioni plan.
    Jedan od ključnih zahteva odnosi se na zdravstveni status jata, odnosno dokazivanje odgovarajućeg sistema kontrole Newcastle bolesti, avijarne influence i salmonele.
    „Objekti su, što se naše Uprave tiče, ispunili uslove i odobreni su. Međutim, traže se garancije koje kroz sertifikat treba da potvrdi svaki inspektor“, objašnjava Čelebićanin.
    Poseban izazov bio je takozvani pasivni nadzor, odnosno syndromic surveillance. To znači da proizvođači moraju prijavljivati sve neuobičajene promene u uzgoju, pojavu bolesti ili povećanu smrtnost kako bi se, između ostalog, pravovremeno isključila avijarna influenca.
    Uprava za veterinu je, prema njenim rečima, sa Naučnim institutom za veterinarstvo razvila i softver za objedinjavanje podataka, dok je referentna laboratorija za salmonelu u Naučnom institutu za veterinarstvo u Novom Sadu.
    „Mi smo mnogo tih podataka imali i ranije, ali nisu bili objedinjeni i analitički obrađeni tako da možete da ih pošaljete Evropskoj komisiji kao kompletan dokaz“, kaže Čelebićanin.
    Dodatni izazov predstavlja veliki broj malih porodičnih gazdinstava koja drže živinu za sopstvene potrebe.
    „Mi imamo mnogo tog backyard (dvorišnog) uzgoja, a i ta živina mora biti popisana kako bi mogao da se napravi kompletan monitoring avijarne influence i Newcastle bolesti.“

    Čeka se odluka Evropske komisije
  
  Čelebićanin očekuje da je najveći deo tehničkog posla sada završen.
    „Mnogo toga je urađeno u prethodne dve godine i ne vidim razlog da bi u tehničkom delu sada trebalo da postoji neka velika zamerka. Važno je da Evropska komisija što pre obradi naš predmet i da DG SANTE kaže da smo ispunili uslove. Nadamo se da ćemo se uskoro naći na toj listi.“
    EU je tokom 2024. i 2025. kroz projekat „Poboljšanje kvaliteta živinskog mesa“ uložila 250.000 evra u podršku Srbiji za približavanje evropskim standardima, dok je Delegacija EU navela da dalji napredak ka odobrenju izvoza živinskog mesa i jaja zavisi od aktivnosti nadležnih organa Srbije.
    Važan korak napravljen je i ove godine. Srbija je uvrštena na listu Evropske komisije u vezi sa novim pravilima o upotrebi antimikrobnih lekova i dobila oznaku usklađenosti i za živinu i jaja. To jeste jedan od regulatornih uslova, ali ne predstavlja automatsko odobrenje izvoza svih proizvoda i objekata.

    Jaja pokazuju koliko propušteno tržište može da košta

    Za proizvođače konzumnih jaja mogućnost izvoza posebno je važna zbog sezonskih oscilacija tražnje.
    „Tokom leta kod nas potražnja za jajima znatno pada, pa pada i cena. Tada bi naši proizvođači mogli, recimo, da snabdevaju Grčku, Hrvatsku ili druga tržišta gde zbog turizma raste potražnja“, kaže Čelebićanin.
    Prošle godine pojedine članice EU suočile su se sa problemima zbog ptičijeg gripa, pa je potražnja za jajima naglo porasla.
    „Tražili su jaja, ali mi nismo mogli da izađemo na ta tržišta jer kao treća zemlja nismo imali potrebno odobrenje. Takve prilike prolaze, a naši proizvođači imaju viškove.“

    Živinarstvo bez subvencija, ali sa velikim ulaganjima

    Na pitanje šta danas vidi kao jednu od najvećih slabosti sektora, Čelebićanin ukazuje na izostanak direktne podrške.
    „Mi u živinarstvu praktično nemamo subvencije, osim za matična jata, odnosno genetiku. Ono što može da oporavi sektor jeste otvaranje novih tržišta i tržišno uređenje.“
    Posebno ukazuje na položaj proizvođača jaja, koji su u pojedinim periodima robu prodavali u veleprodaji po cenama nižim od proizvođačkih.
    „Farmeri, objekti za klanje i preradu, kao i proizvođači konzumnih jaja uložili su ogromna sredstva da bi tehnološki mogli da odgovore zahtevima tržišta i potrošača. Mislim da smo zaista rame uz rame sa visokorazvijenim sektorima živinarstva u Evropskoj uniji.“
    Zato, kaže, proizvođači očekuju i ravnopravniji pristup tržištu.
    „Nije logično da nešto može da se uveze u Srbiju, a da vi iz Srbije ne možete da izvezete. Tržište EU od 27 zemalja za nas predstavlja veliki benefit i mogućnost da se borimo sa drugim konkurentima.“

    GMO free kao mogući adut Srbije

    Kao jednu od potencijalnih prednosti domaće proizvodnje Čelebićanin izdvaja i ishranu životinja bez GMO.
    „Mislim da je to naša velika prednost jer nemamo genetski modifikovanu hranu za životinje. Možemo proizvoditi nešto što je označeno kao GMO free i možda upravo tako pronaći kupca na drugim tržištima.“
    Srbija, dodaje, ima sopstvenu proizvodnju ratarskih kultura, razvijenu proizvodnju hrane za životinje i značajna ulaganja u farme, klanice i proizvodnju konzumnih jaja.

    Promene nisu samo administrativne

    Da spremnost postoji, ali da prava proba tek dolazi u svakodnevnoj primeni novih zahteva, smatra i Predrag Anđelić, direktor prodaje kompanije Patent Co. za Srbiju.
    Kako kaže, kompanija je svakodnevno prisutna na terenu i sarađuje sa farmerima u Srbiji i regionu, pa vidi da sektor raspolaže znanjem, organizacionim veštinama i tehnološkom osnovom za prilagođavanje.
    „Ono što će biti zahtevno, pored usklađivanja standarda, jeste doslednost primene propisanih mera, jer one nisu samo administrativni zahtev, već podrazumevaju promene u svakodnevnoj praksi. Zato će biti neophodni stručna podrška, dodatna edukacija i vreme.“
    Evropski standardi kod brojlera već obuhvataju uslove smeštaja, ventilacije, osvetljenja, prostirke, evidencije i kontrole mortaliteta, dok se dodatne promene očekuju i kod pravila za koke nosilje i brojlere.
    Za domaće farme to može značiti dodatna ulaganja u objekte, opremu, biosigurnost, monitoring uslova držanja, laboratorijske kontrole, evidencije i sledljivost.

    Trošak ili investicija u nova tržišta?

    Anđelić smatra da takva ulaganja dugoročno ne treba posmatrati samo kao trošak.
    „Usklađivanje sa novim standardima svakako podrazumeva određena ulaganja, ali ih treba posmatrati kao investiciju koja doprinosi većoj efikasnosti, stabilnijoj proizvodnji i većoj konkurentnosti kroz nova tržišta.“
    Kada je reč o hrani za životinje, koja predstavlja najveći deo operativnih troškova, fokus će, kaže, ostati na kvalitetu sirovina, preciznom formulisanju obroka i savremenim nutritivnim konceptima koji omogućavaju dobro zdravstveno stanje jata i optimalne proizvodne rezultate.
    Patent Co. svoj doprinos vidi kroz rad na farmama, analizu specifičnih potreba, preporuke za ishranu i praćenje proizvodnih rezultata.
    „Zajedno sa proizvođačima nastojimo da pronađemo rešenja koja će omogućiti ispunjavanje novih zahteva bez ugrožavanja profitabilnosti proizvodnje.“
    Anđelić upozorava i da proces usklađivanja u regionu neće čekati Srbiju.
    „Crna Gora je već na putu prilagođavanja EU standardima, a izvesno je da će istim putem krenuti i Severna Makedonija i Albanija. Ukoliko ne budemo pratili taj proces, postoji realan rizik da izgubimo konkurentsku poziciju čak i na tržištima na kojima smo tradicionalno prisutni.“
    Prema njegovim rečima, iskustvo sa izvoznih tržišta pokazuje da kupci sve više traže proizvode sa jasno definisanim poreklom, visokim nivoom bezbednosti i punom sledljivošću.
    Zato pravo pitanje više nije da li će se srpsko živinarstvo usklađivati sa evropskim pravilima – taj proces je već počeo. Mnogo je važnije koliko brzo će Srbija završiti regulatorni deo posla i omogućiti proizvođačima pristup tržištima za koja tvrde da su proizvodno već spremni.
    Jer evropsko tržište za srpsko živinarstvo više nije samo potencijalna šansa za rast. Sa promenama koje već stižu u region, ono sve više postaje i uslov da sektor sačuva postojeću proizvodnju, izvoz i konkurentnost.