Heljda je sve prisutnija u domaćoj ishrani, u prodaji su brašno od oljuštenog i integralnog zrna, ljuspice, pahuljice i griz, dok tražnja posebno raste zbog činjenice da je heljdino brašno bez glutena. U Srbiji je 2024. godine prijavljeno oko 1.000 hektara pod heljdom, uglavnom u brdsko-planinskim krajevima Jugozapadne Srbije. Heljda uspeva na velikim nadmorskim visinama, bez upotrebe pesticida, otporna je na bolesti i pogodna za organsku proizvodnju. Prinosi se kreću od 1,6 do dve tone po hektaru. Rastuća potrošnja dovela je i do povećanog uvoza, najviše iz Rusije, što utiče na cenu domaće heljde, ali istovremeno otvara prostor za širenje proizvodnje i razvoj lokalnih mlinova i prerađivača.