Nacrt novog zakona o dobrobiti životinja donosi stroža pravila za držanje i uzgoj životinja, prevoz, klanje, rad prihvatilišta i odgajivačnica, kao i za korišćenje životinja u naučnim istraživanjima. Posebne obaveze predviđene su za stočare, prevoznike, klanice, lokalne samouprave i vlasnike kućnih ljubimaca

Novi propis zameniće Zakon o dobrobiti životinja iz 2009. godine. Odnosiće se na proizvodne i ogledne životinje, životinje za rad i javno prikazivanje, kućne ljubimce, napuštene, izgubljene i oduzete životinje, kao i divlje životinje u zatočeništvu. Divlje životinje u prirodnim staništima i dalje će biti uređene posebnim propisima.
Veća odgovornost vlasnika i držalaca životinja

Vlasnik ili držalac životinje ne bi mogla da bude osoba mlađa od 18 godina. Ukoliko maloletnik poseduje životinju, odgovornim bi se smatrao njegov roditelj ili staratelj.

Vlasnik bi bio dužan da životinji obezbedi odgovarajuću hranu, vodu, smeštaj, veterinarsku pomoć, zaštitu od nepovoljnih vremenskih prilika i uslove za ispoljavanje prirodnog ponašanja.

Osoba koja povredi životinju bila bi dužna da joj pruži prvu pomoć i obezbedi pomoć stručnog lica. Slučajevi zlostavljanja prijavljivali bi se javnom tužilaštvu, policiji ili veterinarskoj inspekciji.

Nacrt zabranjuje napuštanje i zanemarivanje životinja, borbe životinja, korišćenje živih životinja kao mamaca, podsticanje agresivnosti i doping, kao i korišćenje bodljikavih ogrlica i uređaja koji deluju električnom energijom ili hemijskim materijama.

Zabranjeni bi bili držanje, reprodukcija, uvoz, izvoz i ubijanje životinja isključivo radi proizvodnje krzna i kože, kao i razmnožavanje životinja koje nisu dostigle telesnu zrelost ili imaju nasledne poremećaje.
Stočari bi morali da vode evidenciju najmanje tri godine

Za poljoprivredne proizvođače posebno je važno što bi životinje mogle da se drže i uzgajaju samo u objektima koji ispunjavaju propisane uslove i koji su upisani u registar Ministarstva poljoprivrede.

Gazdinstva, pravna lica i preduzetnici morali bi da vode evidenciju o kretanju, ishrani, lečenju i uginuću životinja i da je čuvaju najmanje tri godine.

Životinjama bi morali da obezbede dovoljno prostora i slobode kretanja, odgovarajuće mikroklimatske i higijenske uslove, hranu i vodu, zaštitu od vremenskih prilika i prirodnih neprijatelja, kao i odvojeni prostor za bolesna, povređena i iznemogla grla.

O pojedinim vrstama i kategorijama životinja morao bi da brine potreban broj obučenih osoba. Vlasnici bi bili dužni i da sprečavaju pojavu tehnopatija – bolesti, povreda i poremećaja u ponašanju izazvanih greškama u načinu držanja i uzgoja.

Lokalne samouprave određivale bi područja i katastarske opštine u kojima se proizvodne životinje mogu držati, kao i način držanja i dozvoljeni broj životinja. Praktični uslovi uzgoja, posebno u gradskim i prigradskim naseljima, zato bi u velikoj meri zavisili od lokalnih odluka.
Zabrana skraćivanja repova, kljunova i rogova

Intervencije kojima se narušava fizička, psihička ili genetska celovitost životinje mogao bi da obavlja samo veterinar. Za bolne zahvate bile bi obavezne anestezija i postoperativna analgezija, osim u jasno propisanim izuzetnim situacijama.

Nacrt zabranjuje sečenje i skraćivanje repova, ušnih školjki, kljunova živine i rogova, uklanjanje kandži i glasnih žica, žigosanje životinja, kastriranje ovnova elastičnim prstenom i druge amputacije radi promene izgleda ili prikrivanja telesnih mana.

Izuzeci bi bili mogući radi zaštite zdravlja i dobrobiti životinje, u naučne i obrazovne svrhe i radi kontrole populacije sterilizacijom ili kastracijom.

Životinje kojima su protivno zakonu skraćeni repovi ili uši ne bi smele da učestvuju na izložbama, takmičenjima i priredbama.
Prevoz životinja: Ovlašćenje na pet godina

Komercijalni prevoz životinja mogao bi da obavlja samo prevoznik koji ima ovlašćenje Ministarstva i upisan je u javno dostupan registar.

Ovlašćenje za kratki ili dugi prevoz izdavalo bi se na pet godina, a prevoznik bi morao da ima odgovarajuće vozilo i obučenog pratioca odgovornog za dobrobit životinja.

Za prevoz na udaljenosti do 65 kilometara ne bi bilo potrebno ovlašćenje. Fizičko lice koje svoje životinje prevozi sopstvenim vozilom načelno bi moralo da bude upisano u registar nekomercijalnih prevoznika.

Bez upisa u registar moglo bi da se obavlja sezonsko preseljenje sopstvenih životinja na ispašu, kao i njihov prevoz do 50 kilometara od gazdinstva, kada to zahtevaju potrebe primarne poljoprivredne proizvodnje.

Za duga putovanja bio bi obavezan plan puta. Kontrolne stanice morale bi da omoguće istovar, napajanje, hranjenje i odmor životinja od najmanje 12 sati. Na graničnim prelazima pošiljke živih životinja imale bi prednost, dok bi se pri zadržavanju dužem od dva sata morala obezbediti odgovarajuća briga.

Zabranjen bi bio prevoz visokobremenitih ženki u poslednjih deset odsto graviditeta, ženki tokom prvih sedam dana nakon porođaja, mladunaca kojima pupčana vrpca nije zarasla, kao i bolesnih i povređenih životinja, osim kada je prevoz potreban radi lečenja ili prinudnog klanja.

Zabranjen je i prevoz bez odgovarajuće ventilacije, zaštite od vremenskih prilika, hrane, vode, dokumentacije i mogućnosti veterinarskog zbrinjavanja.
Klanje uz prethodno omamljivanje kao osnovno pravilo

Pre klanja životinje bi morale da budu stručno omamljene tako da gubitak svesti nastupi odmah i traje do smrti.

Za omamljivanje se ne bi smeli koristiti nož, čekić, sekira ili druga sredstva koja nisu namenjena za tu svrhu. Obrada trupa ne bi smela da počne dok iskrvarenje životinje nije završeno.

Obuzdavanje, omamljivanje i klanje mogla bi da obavljaju samo obučena lica. Klanice bi, osim onih manjeg kapaciteta, morale da imaju zaposlenog odgovornog za dobrobit životinja, kao i pisane standardne operativne procedure za sve faze postupanja.

Klanje bez prethodnog omamljivanja bilo bi dozvoljeno kod živine i kunića koji se u domaćinstvu kolju za sopstvene potrebe, pri prinudnom klanju ako nema uslova za omamljivanje i kod religioznog klanja.

Religiozno klanje mogla bi da obavljaju samo lica ovlašćena od registrovane verske zajednice.
Psi i mačke najviše jedno leglo godišnje

Nacrt propisuje da se psi i mačke ne smeju reprodukovati više od jednog legla godišnje. Vlasnik bi morao da spreči neželjena legla razdvajanjem mužjaka i ženke, kontracepcijom, kastracijom ili sterilizacijom.

Osoba koja razmnožava kućne ljubimce u svom domaćinstvu morala bi to da prijavi Ministarstvu. Bila bi odgovorna za zdravlje i dobrobit legla, obeležavanje i registraciju mladunaca i njihovo zbrinjavanje prodajom ili ustupanjem.

Novom vlasniku morala bi da preda pisano uputstvo o ishrani, higijeni, socijalizaciji, osnovnoj obuci i drugim potrebama životinje.

Komercijalni uzgoj obavljao bi se u registrovanim odgajivačnicama. Prodavnice kućnih ljubimaca mogle bi da prodaju druge životinje, ali ne i pse i mačke.

Odgajivačnice i prodavnice morale bi da vode evidenciju o poreklu, identifikacionom broju i starosti životinje, kao i o osobi kojoj je životinja prodata.

Prodaja ili poklanjanje kućnog ljubimca osobi mlađoj od 18 godina bilo bi dozvoljeno samo uz saglasnost roditelja ili staratelja.
Nema potpune zabrane držanja psa na lancu

Nacrt ne uvodi potpunu zabranu držanja psa na lancu. Vlasnik koji psa tokom dana drži vezanog morao bi da obezbedi dovoljno dug lanac koji omogućava kretanje, ne nanosi povrede i omogućava pristup hrani, vodi i zaklonu od nepovoljnih vremenskih prilika.

Kućni ljubimci ne bi smeli da se koriste za vuču i nošenje tereta, proizvodnju hrane, kože ili krzna, niti u druge komercijalne svrhe.

Lokalne samouprave mogle bi da propišu vrstu i broj kućnih ljubimaca koji se mogu držati u domaćinstvu, kao i pravila njihovog izvođenja na javne površine i u zajedničke delove stambenih zgrada.
Gubitak životinje morao bi da se prijavi u roku od tri dana

Vlasnik koji izgubi životinju morao bi da obavesti zoohigijensku i veterinarsku službu bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri dana. Ukoliko to ne učini, smatralo bi se da je životinju napustio.

Svaka lokalna samouprava morala bi da obezbedi prihvatilište za pse i mačke i organizuje zoohigijensku službu za prikupljanje, prevoz i zbrinjavanje napuštenih i izgubljenih životinja. Morala bi i da donese program kontrole i smanjenja njihove populacije.

Ako vlasnik ne preuzme životinju u roku od 15 dana od smeštaja u prihvatilište, ona bi postala vlasništvo prihvatilišta.

Isto pravilo važilo bi za kućnog ljubimca koji ne bude preuzet iz pansiona u roku od 15 dana od isteka ugovora, osim ako vlasnik opravda kašnjenje.

Troškove zbrinjavanja napuštene, izgubljene ili oduzete životinje snosio bi poznati vlasnik, a kada je vlasnik nepoznat – vlasnik prihvatilišta.
Stroža kontrola naučnih ogleda

Korisnici, uzgajivači i snabdevači oglednim životinjama morali bi da budu ovlašćeni i upisani u registar Ministarstva.

Svaka ustanova morala bi da obrazuje etičku komisiju, a u komisiji korisnika najmanje dve trećine članova ne bi smeli da budu zaposleni u toj ustanovi.

Svaki projekat zahtevao bi posebno odobrenje Ministarstva, koje bi važilo najduže pet godina. O zahtevu bi se odlučivalo u roku od 30 dana, a sažetak odobrenog projekta objavljivao bi se na sajtu Ministarstva.

Obavezna bi bila primena 3R principa: zamena ogleda metodama koje ne koriste životinje, smanjenje broja životinja i poboljšanje postupaka kako bi bol i stres bili svedeni na najmanju moguću meru.

Zabranjeni bi bili ogledi radi ispitivanja oružja, kozmetike, duvanskih i alkoholnih proizvoda, kao i korišćenje napuštenih životinja i životinja iz prihvatilišta.

Korišćenje divljih životinja iz prirode, primata i ugroženih vrsta bilo bi moguće samo izuzetno, uz posebna mišljenja i odobrenje.

U osnovnim i srednjim školama bile bi dozvoljene samo opservacione vežbe na živim životinjama. Životinje ne bi smele da budu ubijene kako bi se njihovi leševi koristili za praktične vežbe.

Izuzeci u visokom obrazovanju bili bi mogući samo kada se rezultat ne može postići simulacijama, modelima i drugim nastavnim metodama.
Inspektor bi mogao da zabrani rad objekta i oduzme životinju

Nadzor bi obavljala veterinarska inspekcija na osnovu procene rizika, plana kontrola, slučajnog izbora ili saznanja o mogućem kršenju zakona.

Inspektor bi mogao da naredi otklanjanje nepravilnosti, zabrani korišćenje objekta i opreme, zaustavi prevoz ili klanje, prekine ogled i zabrani držanje i reprodukciju pojedinih ili svih vrsta životinja.

Mogao bi da naredi i privremeno oduzimanje životinje. Oduzeta životinja mogla bi biti vraćena kada vlasnik ispuni uslove, smeštena u odgovarajući objekat ili, u zakonom propisanim okolnostima, lišena života o trošku vlasnika.

Na rešenje inspektora žalba bi se mogla podneti ministru u roku od osam dana, ali žalba ne bi odlagala izvršenje.
Kazne do dva miliona dinara

Za pravna lica predviđene su novčane kazne od 300.000 do dva miliona dinara, u zavisnosti od težine prekršaja.

Za preduzetnike kazne bi iznosile od 100.000 do 500.000 dinara, dok bi se fizička lica kažnjavala iznosima od 20.000 do 150.000 dinara.

Uz novčanu kaznu, za teže prekršaje moglo bi biti izrečeno oduzimanje životinja i zabrana njihovog držanja.

Odgovorno lice u lokalnoj samoupravi moglo bi biti kažnjeno sa 50.000 do 150.000 dinara ukoliko grad ili opština ne donese i ne sprovodi program kontrole populacije napuštenih pasa i mačaka ili ne obezbedi prihvatilište.
Dve godine za prilagođavanje novim pravilima

Savet za dobrobit životinja i Etički savet trebalo bi da budu osnovani u roku od 90 dana od stupanja zakona na snagu.

Gazdinstva, prevoznici, klanice, odgajivačnice, prodavnice, pansioni, prihvatilišta i ustanove koje koriste ogledne životinje dobili bi dve godine da usklade poslovanje.

U istom periodu trebalo bi doneti podzakonske propise kojima će biti precizirani uslovi držanja pojedinih vrsta proizvodnih životinja, prevoz, klanje, obuke, rad odgajivačnica, pansiona i prihvatilišta.

Do donošenja novih pravilnika primenjivali bi se postojeći propisi, ukoliko nisu u suprotnosti sa novim zakonom.

U obrazloženju Nacrta navedeno je da za njegovo sprovođenje nisu potrebna dodatna sredstva iz budžeta Srbije, iako se lokalnim samoupravama propisuju obaveze u vezi sa prihvatilištima, zoohigijenskim službama i kontrolom populacije napuštenih životinja. Finansiranje tih obaveza moglo bi zato da bude jedno od važnih pitanja tokom javne rasprave.

Tekst Nacrta zakona o dobrobiti životinja možete preuzeti OVDE.

Obrazac za primedbe, predloge i sugestije možete preuzeti OVDE.

Javna rasprava o Nacrtu zakona o dobrobiti životinja traje od 20. jula do 10. avgusta, a primedbe, predlozi i sugestije mogu se dostaviti preko portala e-Konsultacije, na adresu dobrobitzivotinja@minpolj.gov.rs, sa naznakom „Za javnu raspravu o Nacrtu zakona o dobrobiti životinja“, ili poštom Ministarstvu poljoprivrede. Prezentacija i okrugli sto biće naknadno najavljeni.