Dugotrajne vrućine i nedostatak padavina oborili su vodostaje Dunava i Rajne, dve najvažnije evropske rečne saobraćajnice. Otežan je transport robe, barže sa žitaricama plove sa smanjenim teretom ili ostaju zaglavljene, dok ograničavanje navodnjavanja dodatno povećava pritisak na poljoprivrednu proizvodnju

Prema podacima koje prenosi Reuters, protok Dunava na ulazu u Rumuniju tokom vikenda pao je na oko 1.700 kubnih metara u sekundi, što je najniži nivo zabeležen od 1996. godine. Uobičajeni julski prosek iznosi približno 4.700 kubnih metara u sekundi.

Na pojedinim delovima reke pojavili su se veliki peščani sprudovi, trajekti su obustavili saobraćaj, a barže natovarene žitaricama nisu mogle da nastave plovidbu zbog nedovoljne dubine.
Zastoj u jeku izvozne sezone

Dunav je druga najduža evropska reka i jedan od ključnih koridora za transport žitarica, goriva, rude, građevinskog materijala i druge robe između Crnog mora i centralne Evrope. Protiče kroz deset država, zbog čega poremećaji u plovidbi mogu da se odraze na lance snabdevanja širom kontinenta.

Posebno je pogođena Rumunija, jedan od najvećih izvoznika žitarica u Evropskoj uniji, jer se nizak vodostaj poklopio sa glavnom izvoznom sezonom. Barže sada moraju da prevoze manje količine robe, što produžava rokove isporuke i povećava cenu transporta.

Zbog suše je u jugoistočnoj Rumuniji ograničeno i korišćenje vode za navodnjavanje. Istovremeno se pažljivo upravlja zalihama u akumulacijama kako bi nuklearna elektrana Černavoda imala dovoljno vode za hlađenje reaktora.
Rajnom se prevozi manje robe

Problemi su zabeleženi i na Rajni, najprometnijoj unutrašnjoj plovnoj ruti u Evropi, koja povezuje luke Roterdam, Antverpen i Amsterdam sa industrijskim centrima u Nemačkoj, Francuskoj i Švajcarskoj.

Kod Kauba, jedne od najkritičnijih tačaka za plovidbu, nivo vode je toliko nizak da brodovi ne mogu da prevoze pun teret. Prevoznici zato smanjuju količinu robe kako bi plovila imala manji gaz i izbegla nasukavanje.

To je već dovelo do naglog rasta troškova. Prema navodima specijalizovanih pomorskih medija, cena transporta dizela od Roterdama do južne Nemačke porasla je za više od 50 odsto za samo nedelju dana.
Posledice se prelivaju na celu privredu

Kada barže prevoze manje tereta, za istu količinu robe potreban je veći broj plovila ili se teret preusmerava na železnički i drumski saobraćaj, koji je skuplji. Veći logistički troškovi na kraju mogu da utiču na cene goriva, sirovina, hrane i industrijskih proizvoda.

Koliko nizak vodostaj može da pogodi privredu pokazalo se 2018. godine, kada je Rajna zbog suše bila gotovo neplovna. Nemačka hemijska i farmaceutska proizvodnja tada je za tri meseca pala za oko deset odsto, dok je BASF procenio da ga je poremećaj u transportu koštao približno 250 miliona evra.

Ekonomisti su takođe procenili da je velika suša 2022. godine umanjila rast nemačke privrede za oko pola procentnog poena. Ukoliko se suvo i toplo vreme nastavi, problemi na Dunavu i Rajni mogli bi dodatno da otežaju evropski izvoz žitarica, povećaju troškove energije i pojačaju inflatorne pritiske.
Nizak vodostaj otkriva tragove prošlosti

Meteorolozi očekuju da će obilnije padavine narednih dana donekle podići nivo Dunava, ali upozoravaju da bi periodi ekstremnih vrućina i suše usled klimatskih promena mogli da postanu sve učestaliji.

Koliko je vodostaj opao pokazuje i to što su se iz rečnog korita pojavili decenijama skriveni predmeti. Kod Opatovca u Hrvatskoj otkrivena je olupina broda za koju se veruje da je teretna barža potonula 1937. godine sa desetinama tona uglja. U blizini Batine pronađene su i dve neeksplodirane avionske bombe iz Drugog svetskog rata.

Ova otkrića nisu samo istorijska zanimljivost, već još jedan pokazatelj razmera promena na evropskim rekama, od kojih zavise saobraćaj, energetika, poljoprivreda i svakodnevni život miliona ljudi.
Ugroženi i slatkovodni ekosistemi

Dunav i Rajna nisu važne samo za privredu, već predstavljaju i neke od najznačajnijih slatkovodnih ekosistema u Evropi. U slivu Dunava živi oko 2.000 biljnih i više od 5.000 životinjskih vrsta, uključujući više od 100 vrsta riba, oko 180 vrsta ptica, kao i brojne sisare, vodozemce i gmizavce.

Kada vodostaj naglo opadne, voda se brže zagreva, dok se količina rastvorenog kiseonika smanjuje. Takvi uslovi otežavaju opstanak riba i drugih vodenih organizama, a u plićacima i rukavcima mogu da presuše mesta važna za mrest i razvoj mladih jedinki.

Nizak vodostaj ugrožava i močvare i poplavne šume, koje predstavljaju važna staništa za ptice, vodozemce i retke biljne vrste. Istovremeno se zagađujuće materije teže razblažuju, dok toplija voda može pogodovati širenju invazivnih vrsta koje potiskuju domaće biljke i životinje.

Slične promene beleže se i na Rajni, gde su ugroženi kvalitet vode, migracioni putevi riba i opstanak brojnih vodenih organizama. Naučnici upozoravaju da bi ekstremni sušni periodi, koji su nekada bili retki, zbog klimatskih promena mogli da postanu gotovo redovna pojava na najvećim evropskim rekama.