Slučajevi kontaminiranih pošiljki voća koje su otkrivene na evropskom tržištu ponovo su otvorili pitanje bezbednosti hrane, ali je za domaće potrošače važnije pitanje šta se dešava pre nego što proizvod stigne do izvoza, rafova ili pijace

Magistar zaštite bilja Milivoj Pavlović upozorava da problem nije u nedostatku propisa, već u njihovoj nedovoljnoj primeni i slaboj kontroli u praksi.

Tokom ove nedelje, na Produktnoj berzi najtraženija poljoprivredna kultura bila je pšenica. Usled slabe tražnje, cena kukuruza zabeležila je pad, dok je sojino zrno izostalo iz trgovanja.
Povećana ponuda, uz smanjeno interesovanje na strani tražnje, karakterisala je tržište kukuruza. Berzanski ugovori zaključeni su za kukuruz bez analize na aflatoksin u cenovnom opsegu od 21,60 do 22,00 din/kg bez PDV-a. Prosečna cena iznosila je 21,82 din/kg bez PDV-a (24,00 din/kg sa PDV-om), pokazujući pad od 2,15% u odnosu na sedam dana ranije.

U Srbiji se godišnje proizvede oko 3.700 tona belog luka, dok se čak 70% domaćih potreba podmiruje iz uvoza, najviše iz Kine i Španije. Iako je jedna od najtraženijih i najisplativijih povrtarskih kultura, beli luk se kod nas gaji na oko 1.300 hektara, uglavnom u Vojvodini i na jugu Srbije, na manjim porodičnim gazdinstvima.

Srpski proizvođači malina i višanja ove sezone mogli bi da ostvare bolje otkupne cene, jer su vremenske nepogode pogodile neke od najvećih konkurenata Srbije, ocenjuje prof. dr Zoran Rajić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

On navodi da su zasadi višnje ozbiljno stradali u Severnoj Makedoniji, dok je u Poljskoj mraz naneo veliku štetu i višnji i malini. To bi, prema njegovim rečima, moglo da poveća potražnju za srpskim voćem.

93. međunarodni poljoprivredni sajam, koji se održava od subote, 16. do četvrtka, 21. maja, još jednom će potvrditi da je vodeća sajamska manifestacija u oblasti agrobiznisa u regionu. Poljoprivredni sajam već je stekao reputaciju mesta na kojem se okupljaju uspešne kompanije, institucije, udruženja i pojedinci u oblasti agrobiznisa, ali i zavidan renome događaja na kojem se promovišu obrazovanje, nauka i tehnološki razvoj. 

Posle nekoliko uzastopnih godina suše, mraza i smanjenih prinosa, voćari u Srbiji ove sezone očekuju znatno bolji rod. Ukoliko ne bude većih vremenskih nepogoda, procene su da bi ukupna proizvodnja voća mogla da dostigne oko 1,35 miliona tona, a prema optimističnijim ocenama i između 1,45 i 1,5 miliona tona

Proizvođači svinja u Srbiji suočavaju se sa padom otkupne cene tovljenika i problemima u prodaji, jer domaće tržište sve teže parira jeftinijem uvoznom mesu.

Na stručnom skupu o savremenoj genetici u svinjarstvu u Novom Sadu istaknuto je da se posebno teško prodaju tovljenici od 150 i više kilograma, što farmama stvara velike dodatne troškove.

Proizvođači upozoravaju da je otkupna cena trenutno oko 140 din/kg žive mere, gotovo duplo niža od ekonomski opravdane.

Na domaćem tržištu i dalje je primetna smanjena aktivnost kupovne strane, a cenovni spred i razlika u kvalitetu ponuđene i tražene robe dodatno su otežavali trgovanje. Iako prolećna suša zabrinjava poljoprivredne proizvođače, količinski, nije bilo većih oscilacija u ponudi robe u odnosu na prethodni period. Preko Produktne berze najviše se trgovalo pšenicom.

U plastenicima porodice Ilić u Manojlovcu kod Leskovca berba jagoda počinje u svitanje. Svakog trećeg dana uberu 150 do 200 kilograma sorte alba, a plodove prodaju na veliko po 400 dinara za kilogram. Proizvodnja u zaštićenom prostoru sigurnija je i donosi bolju cenu, ali je rod ove godine umanjen zbog hladnog vremena tokom cvetanja.

Ilići u proizvodnju ulažu više od 15 godina, koriste sertifikovane frigo živiće iz Italije i bumbare za bolje oprašivanje.

Nedostatak vlage u zemljištu, posle slabih padavina tokom marta i aprila, sve više ugrožava pšenicu i prolećne useve širom Srbije.

Poljoprivrednici od Subotice do centralne Srbije upozoravaju da pšenici, koja je u fazi vlatanja i cvetanja, hitno treba kiša kako bi nalila zrno. 

Ukoliko padavina ne bude u narednim danima, prinos bi mogao biti manji 20 do 30 odsto, a u pojedinim krajevima očekuje se svega četiri do pet tona po hektaru.