Nedelju za nama, na Produktnoj berzi, obeležila je povećana tražnja za kukuruzom i ječmom. Cene ovih žitarica ostvarile su rast, dok je cena sojinog zrna ostala na prošlonedeljnom nivou. Ukupan promet iznosio je 6.532 tona robe, finansijske vrednosti 172.375.120,00 dinara.

S prvim danima oktobra ratari se pripremaju za setvu pšenice, koja se u optimalnim rokovima obavlja od 5. do 25. oktobra, ali se može produžiti i do početka novembra. Prošle jeseni pšenica je posejana na oko 600.000 hektara, a očekuje se da će proizvođači i ove godine zadržati slične površine, jer je reč o kulturi sa najmanjim rizikom u uslovima klimatske neizvesnosti. Ipak, cena pšenice na svetskim berzama ostaje niska.

Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede raspisala je Javni poziv za podnošenje zahteva za premiju za mleko za treći kvartal 2025. godine. Zahtevi se podnose isključivo elektronski, preko platforme eAgrar i portala ePodsticaji, u periodu od 1. do 31. oktobra, saopštilo je ministarstvo. Pravo na premiju imaju pravna lica, preduzetnici i fizička lica – nosioci porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, pod uslovom da su prethodno obnovili registraciju u Registru poljoprivrednih gazdinstava za 2025.

RZS je objavio da je 2025. bila jedna od najtežih godina za poljoprivredu. Prolećni mrazevi, sušni jun i ekstremno toplo leto pogodili su gotovo sve kulture. Pšenica je jedina ostvarila prinose iznad proseka – za četvrtinu veće od desetogodišnjeg proseka. Nasuprot tome, kukuruz je pao na 4,6 t/ha, što spada, prema podacima Eurostata, među najnižim prinosima u Evropi. Voće je dodatno stradalo: višanja je bilo gotovo dvostruko manje, a i maline, šljive i jabuke dale su slabije prinose.

U Srbiji je prošle godine ubrano oko 130.000 tona grožđa sa 20.000 hektara vinograda, a godišnja proizvodnja vina iznosi oko 30 miliona litara. U Topolskom kraju mraz je smanjio ovogodišnji prinos na pojedinim parcelama, ali u vinogradima koji su ga izbegli odličan je rod i kvalitet. Cena je ove godine za 50 odsto niža od prošlogodišnje – oko evro po kilogramu. U Topoli je pod vinogradima oko 1.000 hektara, a pod drugim voćem, najviše pod jabukom, oko 6.000 hektara.

Najvažnije iz protekle nedelje:

U Srbiji je ove godine proizvedeno 3,6 miliona tona pšenice, što je 26,9% više nego prošle godine, saopštio je RZS. Istovremeno, očekivani rod kukuruza iznosi 4,4 miliona tona, odnosno 12,9% manje u odnosu na 2024. Kod voćarskih kultura beleži se značajan pad: maline su u minusu 12,2%, višnje čak 42,3%, šljive 15,8%, a jabuke 13,5%. Pozitivno odstupa jedino grožđe, čija se proizvodnja očekuje 8,5% veća nego prošle godine. Od ratarskih kultura, suncokret je u porastu za 2,9%, dok soja i šećerna repa beleže pad od 12% i 6,1%.

Srbiji je u toku berba lešnika, kulture koja je sve traženija na izvoznim tržištima zbog manjeg prinosa u okolnim zemljama. Sa oko 9.000 hektara očekuje se prinos od približno 10.000 tona, slično kao prethodnih godina. Plasman je siguran – lešnik je tražen i u Srbiji i u regionu, kaže proizvođač Triva Moldovanov iz Bečeja uz savet za one koji počinju da se sve radi pod nadzorom stručnjaka. Pogodan je za čuvanje, a sve više proizvođača odlučuje se i za preradu u namaze, ulja i druge proizvode.

Magdalena Milićević Mijailović, master voćarstva i uspešna proizvođačica lešnika, dobitnica je nagrade ”Milenijumska žena“ za 2025. godinu u oblasti poljoprivrede. Na Poljoprivrednom fakultetu završila je smer voćarstvo i vinogradarstvo, a prvu plantažu lešnika podigla je 2014. godine. Danas obrađuje 65 ha pod ovom kulturom i 4,5 ha pod višnjom. Lešnik plasira u Srbiji, najviše u konditorsku industriju, gde se koristi i u proizvodnji Premier čokolade.

Na pojedinim njivama u Srbiji već je posejana ozima uljana repica, dok se očekuje da će ove jeseni interesovanje za tu kulturu biti veće nego ranijih godina, zbog suše i slabih prinosa kukuruza i soje. Prošle godine repica je bila posejana na trećinu većoj površini nego 2023. godine, a ove se očekuje dalji rast. Tokom žetve u junu rod je skinut sa 48.500 hektara, sa prosečnim prinosom od tri tone po hektaru, a ukupno je dobijeno oko 145.000 tona. Iako cena repice nije visoka – oko 55 dinara po kilogramu – ratari je biraju jer je isplativija od pšenice i kukuruza.