Paljenje strnjike - problem koji se ne rešava samo kaznama

Više do milion hektara u Srbiji leži pod kukuruzom, a njegovi žetveni ostaci, praktično su nerešiva enigma za male poljoprivrednike. Ðorđe Murgaški, ratar iz Čeneja objašnjava da kad poljoprivrednik “ne zna šta će, slama ne treba nikom, a nema mašinu da uništi on - kresne šibicu”.Murgaški nije jedan od njih. Greje se na biomasu koju dobije od sojine slame, jer ima svoje mašine za obradu. I tu je ključ rešenja paljenja žetvenih ostataka - mašinerija, a ne kaznene mere.

Kruška podbacila ove godine

Rod krušaka u Srbiji ove godine je toliko podbacio da će velike fabrike, koje koriste ovu voćku za preradu, morati da je uvoze. Svetomir Stamenković, koji ima voćnjak na pet hektara u selu Banjica, kod Čačka, objašnjava da je rodila tek trećina u odnosu na prošlu godinu, a razlozi su prolećni mrazevi, kao i to što je kruška prošle godine prerodila. Gotovo svi voćari iz ovih krajeva krušku viljamovku predaju Takovu iz Gornjeg Milanovca, koji je dalje prerađuje u voćnu rakiju. Otkupna cena je ista kao i prošle godine, 34 din/kg.

Situacija sa afričkom kugom svinja za sada mirna

U Srbiji trenutno nema novih slučajeva oboljevanja od afričke kuge kod svinja, situacija je pod kontrolom, a počelo je i sprovođenje plana nadzora kako bi se prevenirala ili bolest otkrila na vreme, izjavio je načelnik u Upravi za veterinu Boban Đurić. ”Počeli smo sa sprovođenjem plana nadzora u skladu sa preporukama ekspertske grupe i on će trajati dva meseca, najkasnije do decembra, kako bi se sa aktivnim nadzorom i uzorkovanjem umrlih životinja videlo da li je možda razlog virus, da li možda ima neko skriveno uginuće ili da li je neka životinja u inkubaciji.

Slaba tražnja za pšenicom

Slab izvoz i pad tražnje mlinara za pšenicom doveli su poslednjih dana do pada tražnje za pšenicom u Srbiji. Do naglog preokreta, prema objašnjenju stručnjaka, došlo je jer veliki kupci ne žure sa nabavkama i koriste tendenciju snižavanja cena pšenice koja i dalje traje bez prognoza šta bi se moglo očekivati. Osnovni uzrok je manji izvoz pšenice iz Srbije, što je dovelo do pada cene žita koje obično u ovom periodu godine poskupljuje, kaže Zdravko Šajatović, predsednik ”Žitounije”.

Izmenjen Javni poziv za razmenu kukuruza za tovnu junad

 

Izmenjene su određene tačke Javnog poziva za prikupljanje ponuda za naturalnu razmenu 17.000 tona merkantilnog kukuruza za tovnu junad

Dopunama i izmenama javnog poziva za prikupljanje zahteva za naturalnu razmenu do 17.000 tona merkantilnog kukuruza za tovnu junad izmenjena je tačka 10 javnog poziva, odnosno spisak klanica preko kojih će odvijati razmena.

Novi spisak klanica obuhvata :

Otkupna cena pivarskog ječma 20 odsto viša od cene pšenice

Nekoliko je razloga zašto bi pivarski ječam trebalo sejati na gazdinstvu. Pre svega, razlog je ekonomske prirode. Naime, otkupna cena pivarskog ječma je u proseku 20 procenata veća od cene pšenice, a prinosi iz godine u godinu su sve stabilniji i viši. Ječam kao predusev izrazito je zahvalan jer rano napušta zemljište i omogućuje kvalitetnu pripremu za naredni usev, pre svega za uljanu repicu.

Otkupna cena pivarskog ječma 20 odsto viša od cene pšenice

Nekoliko je razloga zašto bi pivarski ječam trebalo sejati na gazdinstvu. Pre svega, razlog je ekonomske prirode. Naime, otkupna cena pivarskog ječma je u proseku 20 procenata veća od cene pšenice, a prinosi iz godine u godinu su sve stabilniji i viši. Ječam kao predusev izrazito je zahvalan jer rano napušta zemljište i omogućuje kvalitetnu pripremu za naredni usev, pre svega za uljanu repicu.

Ratari zadovoljni rodom, ali ne i otkupnom cenom kukuruza

U Srbiji je ovoga proleća kukuruz zasejan na 970 hiljada hektara. Vremenske prilike odgovarale su njegovom razvoju, pa ratari očekuju daleko veći rod od prošlogodišnjeg. Međutim nisu zadovoljni trenutnom otkupnom cenom. ”Prinos je solidan, pet, šest tona po jutru. Cena se još ne zna, ali čujem da će biti 13-14 dinara što je jako malo”, ističe Darko Đurić, ratar iz Melenaca, i navodi da bi trebalo da bude 20 dinara po kilogramu.