Posledice dugotrajne suše u Srbiji sve manje se mogu posmatrati samo kroz izgubljeni rod. Manja poljoprivredna proizvodnja, rekordno nizak Dunav, otežan transport i smanjena proizvodnja hidroelektrana povećavaju troškove i otvaraju pitanje uticaja na cene hrane, inflaciju i privredni rast. Dok se u Evropskoj uniji već računaju makroekonomski gubici od ekstremnih vrućina, u Srbiji za sada nema celovite procene njihovog uticaja na privredu

trategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period 2026–2034. godine, najavio je ministar poljoprivrede Dragan Glamočić. Cilj je da se agrarna politika snažnije usmeri ka investicijama, modernizaciji, preradi i stvaranju veće dodate vrednosti

Glamočić je za Politiku rekao da promena modela podrške ne znači smanjenje izdvajanja za poljoprivredu, već nastojanje da sredstva iz agrarnog budžeta daju veće rezultate.

Srbija i Ukrajina potpisale su Memorandum o razumevanju kojim se unapređuje saradnja u oblasti zdravlja životinja i bezbednosti hrane, uz cilj da se olakša i trgovina životinjama i proizvodima životinjskog porekla.

Memorandum predviđa neposredniju saradnju nadležnih institucija, razmenu stručnih informacija i podataka o inspekcijskom nadzoru i proceni rizika. Poseban fokus biće na prevenciji i kontroli prekograničnih zaraznih bolesti životinja.

Dok se najviše govori o šteti koju visoke temperature i nedostatak padavina nanose kukuruzu, soji i drugim ratarskim kulturama, voćari upozoravaju da su ozbiljno ugroženi i višegodišnji zasadi. Za razliku od jednogodišnjih useva, posledice suše u voćnjacima ne moraju odmah biti vidljive, ali se mogu osećati tokom više narednih sezona

Pašnjak površine oko dva do dva i po hektara u selu Slavinja, na području Parka prirode Stara planina, biće bezbedniji za ispašu stoke zahvaljujući solarnoj električnoj ogradi koju je WWF Adria donirala jednom lokalnom domaćinstvu, uz podršku filantropske organizacije Intesa Fondacija
    Domaćinstvo je odabrano u saradnji sa upravljačem zaštićenog područja, na osnovu podataka o učestalim napadima velikih zveri na stoku, pre svega vukova, u ovom delu Stare planine.

    Udruženje „Destilati za destilerije“, koje trenutno okuplja 43 proizvođača voća iz Kragujevca, Aranđelovca, Knića i Rače, osnovano je tokom manifestacije „Šumadijski dani šljive“ u Stragarima

    Cilj udruženja je unapređenje proizvodnje voćnih destilata primenom savremenih tehnoloških postupaka, podizanje standarda kvaliteta i uvođenje dobre proizvođačke prakse. Krajnji rezultat trebalo bi da bude proizvod ujednačenog i kontrolisanog kvaliteta, namenjen registrovanim destilerijama.