Klimatske promene sve više utiču na ratarsku proizvodnju u Srbiji, a sve češći sušni periodi nameću potrebu za promenom setvene strukture i uvođenjem sistema za navodnjavanje. Poljoprivrednici prilagođavaju agrotehniku, biraju sorte kraće vegetacije, a gde god je moguće – uvode navodnjavanje. Prema rečima stručnjaka, ova mera postaje presudna za stabilne prinose. “Bez vode nema ni prinosa, a bez organskog đubriva nema ni efikasnog navodnjavanja”, ističe agronom Aleksandar Marjanović.

Otkupna cena malina u Srbiji skočila je na 600 dinara po kilogramu, ali su prinosi drastično podbacili zbog vremenskih nepogoda. Predsednik Asocijacije malinara Dobrivoje Radović kaže da je ove godine, umesto očekivanih 15–20 tona, ubrao tek tri tone sa svog zasada kod Ivanjice. Nakon mraza u aprilu, usledila je suša bez kiše čak 54 dana, a visoke temperature i vrući vetrovi dodatno su uništili rod. Mnogi zasadi su nepovratno oštećeni, a izdanci za narednu godinu nisu razvijeni.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Na predlog Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, usvojen je zaključak kojim se Direkciji za robne rezerve daje ovlašćenje da pristupi otkupu određene količine pšenice roda 2025. godine. Kako se navodi u saopštenju ministarstva, otkupna cena iznosiće 23 dinara po kilogramu, uz dodatak PDV-a, što predstavlja jasan signal podrške proizvođačima u aktuelnim agroekonomskim okolnostima.

Republički zavod za statistiku (RZS) objavio je da se ove godine u Srbiji očekuje veći prinos pšenice u odnosu na 2024. godinu, a manji rod malina i višanja. “Na osnovu stanja useva 23. maja 2025. godine očekuje se proizvodnja pšenice od oko 3,6 miliona tona, što je za 24,3 odsto više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini”, naveo je Republički zavod za statistiku na svom sajtu. Kako se dodaje, proizvodnja malina u odnosu na prošlu godinu biće manja 12,2 procenta, a višanja 42,3 procenta.

Uprava za agrarna plaćanja raspisala je javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na premiju za mleko za drugi kvartal 2025. godine. Zahtevi se podnose od 1. do 31. jula, isključivo elektronski – putem platforme eAgrar, uz korišćenje kvalifikovanog elektronskog sertifikata. Premija iznosi 19 dinara po litru mleka, a pravo na podsticaj imaju pravna i fizička lica – nosioci registrovanih poljoprivrednih gazdinstava – koja su mleko proizvedeno na svom gazdinstvu isporučila ovlašćenim prerađivačima.

Ako kiša ne padne u narednih deset dana, kukuruz i soja mogli bi potpuno da propadnu, upozoravaju poljoprivrednici. ”Donji listovi kukuruza su već suvi, soja krizira, a suncokret se još drži“, kaže Goran Filipović iz sela Kisič. Dodaje da vlage nema ni u dubljim slojevima zemljišta.

Najvažnije iz protekle nedelje:
- rast cena svih primarnih ratarskih kultura
- povećana tražnja

Izložba proizvoda od maline sa dodatom vrednošću održava se treću godinu zaredom u Vrnjačkoj Banji, u organizaciji Instituta za primenu nauke u poljoprivredi.
Institut, u saradnji sa brojnim naučnoistraživačkim i obrazovnim institucijama, organizuje ovu manifestaciju sa ciljem podsticanja dodatne valorizacije srpske maline kroz preradu, osnaživanja inovacija u proizvodnji i preradi, promocije tradicionalnih receptura, kao i izgradnje prepoznatljivog brenda proizvoda od maline.
Izložba će biti održana 19. jula na promenadi u Vrnjačkoj Banji.

Na području opštine Merošina berba višanja ulazi u završnu fazu, a otkupna cena dostigla je 300 din/kg, što voćarima konačno donosi zadovoljstvo. Kako kaže stručni saradnik Hransilav Stojanović, obrano je oko 90% zasada i berba će biti završena do vikenda. Iako je rod ove godine prepolovljen zbog mraza u vreme cvetanja, cena koja je porasla sa početnih 200 na 280 i 300 dinara, omogućiće proizvođačima da pokriju osnovne troškove.