Vlada Srbije usvojila je izmene Uredbe o vanrednoj interventnoj meri podrške pravnim licima i preduzetnicima koji skladište malinu roda 2025., saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede. Izmenom je rok za odobrenje kredita produžen do 31. decembra, čime se bankama omogućava da kredite odobre i korisnicima koji se zbog tržišnih poremećaja nalaze u finansijskim poteškoćama zaključno sa krajem godine. Ministarstvo navodi da se ovom izmenom izlazi u susret velikom interesovanju proizvođača i otkupljivača za ovu vrstu podrške.

Naredni Karavan zimnice održaće se 29. i 30. novembra, od 8 do 16 časova na pijaci Stari Merkator na Novom Beogradu, saopštilo je JKP Beogradske pijace. Posetioci će tokom dva dana moći da pazare raznovrsne domaće proizvode pripremljene po tradicionalnim receptima - od ajvara, zimskih salata, kompota i pekmeza, do sirupa, suvog voća, meda, sokova, vina i rakija. Organizatori ističu da je ponuda namenjena ljubiteljima domaće i autentične hrane, kao i onima koji žele da popune zimnicu kvalitetnim lokalnim namirnicama.

Odgajivači tovnih rasa goveda zadovoljni su aktuelnom prodajnom cenom od 4,5 do 5 evra po kilogramu, ali i dalje nemaju siguran plasman zbog nedostatka sertifikata za izvoz u Saudijsku Arabiju i UAE, upozorava predsednik Udruženja tovnih rasa goveda Kasum, Tibor Berze. Ističe da je za sertifikate odgovorna Uprava za veterinu, kao i da je manja ponuda žive stoke u EU podigla cene na tržištu. Berze podržava inicijativu da se na Dunavu uspostavi carinski terminal za utovar stoke, kako bi se smanjili troškovi transporta do najbližih luka.

U selu Selište kod Velike Drenove, Dejan Jakovljević na porodičnom imanju gaji oko 500 vrsta biljaka – od nara, palmi i japanske jabuke do kineske urme i pistaća. Uzgajanje egzotičnih vrsta, kaže, postaje sve isplativije zbog promenjene klime i veće potražnje. Uzgajanje pistaća je i isplativo, napominje Dejan. Kilogram svežih košta 1.500 dinara, a kod nas se uglavnom uvozi druga klasa iz Turske i Grčke, dok je prva klasa nekih 2.000 dinara po kilogramu. Na imanju se nalazi i neobična sorta grožđa koju stručnjaci još nisu identifikovali.

Skraćena radna nedelja na domaćem tržišu, usled državnog praznika, obeležena je smanjenom aktivnošću berzanskih učesnika. Tržište je karakterisala neusklađenost ponude i tražnje. Preko Produktne berze ukupno je prometovano 2.049 tona robe, finansijske vrednosti 50.160.506,00 dinara.

U prisustvu ključnih nacionalnih partnera i predstavnika Evropske unije, u Beogradu je juče održana uvodna radionica projekta ”EU za održivu zaštitu bilja u Srbiji“. Ovaj dvogodišnji projekat, finansiran od strane Evropske unije, a koji realizuje FAO u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, započet je u septembru 2025. Njegov osnovni cilj je podrška Srbiji u procesu usklađivanja sa Zelenom agendom EU i politikama ”Od njive do trpeze“, koje nalažu smanjenje upotrebe i rizika od pesticida.

Problemi sa sprovođenjem IPARD programa u Srbiji traju od početka, pre svega zbog nedovoljnog razumevanja njegovog značaja i neodgovornog odnosa prema sredstvima EU. Iako je Srbija politički ispunila uslove još 2012., tehnički je bila spremna tek 2018., pa je korišćenje sredstava kasnilo godinama. U okviru IPARD II objavljeno je 15 poziva, a u aktuelnom IPARD III programu od prošle godine raspisana su samo četiri, uz ozbiljna kašnjenja u obradi zahteva, donošenju pravilnika i izdavanju rešenja.

Ovogodišnja suša nanela je značajnu štetu na približno 60 odsto poljoprivrednih površina u Srbiji, što je rezultiralo velikim gubicima prinosa i degradacijom zemljišta. Posledice su vidljive i u stočarstvu, gde je proizvodnja kvalitetne silaže za ishranu stoke bila otežana zbog slabog razvoja biljaka, potvrdili su ratari i stočari. Zbog sve češćih ekstremnih vremenskih uslova, stručnjaci upozoravaju da je hitno potrebno uvođenje mera za ublažavanje efekata suše u narednoj proizvodnoj godini.

Cene reprodukcionog materijala, sredstava rada i usluga u poljoprivredi porasle su za 1,6 odsto u trećem kvartalu 2025. u odnosu na isti period prošle godine, saopštio je Republički zavod za statistiku. Najveći doprinos rastu imali su sredstva za zaštitu bilja, čije su cene povećane za 12,1 odsto, kao i mineralna đubriva, koja su poskupela 10,4 odsto u odnosu na treći kvartal 2024. U poređenju sa prethodnim kvartalom, ukupne cene su u proseku smanjene za 0,5 odsto. Na taj pad najviše je uticala grupa seme, čije su cene pale za 15,3 odsto.

Skraćena radna nedelja na domaćem tržišu, usled državnog praznika, obeležena je smanjenom aktivnošću berzanskih učesnika. Tržište je karakterisala neusklađenost ponude i tražnje. Preko Produktne berze ukupno je prometovano 2.049 tona robe, finansijske vrednosti 50.160.506,00 dinara.