Evropska unija ide ka strožim pravilima za poljoprivredne proizvode iz trećih zemalja, sa ciljem da se standardi koji važe za evropske proizvođače u većoj meri primenjuju i na uvoz. Za Srbiju, kojoj je EU najvažnije izvozno tržište za hranu, to bi moglo da znači dodatna ulaganja već na samom gazdinstvu – od načina upotrebe pesticida do uslova držanja životinja i sledljivosti proizvodnje

Republički hidrometeorološki zavod upozorio je na nastavak ekstremne poljoprivredne suše, koja je najizraženija na severu, zapadu i u delovima centralne Srbije. Novi toplotni talas, sa temperaturama i do 42 stepena, dodatno će pogoršati stanje zemljišta i mogao bi da dovede do značajnog smanjenja prinosa najvažnijih poljoprivrednih kultura

Posledice dugotrajne suše u Srbiji sve manje se mogu posmatrati samo kroz izgubljeni rod. Manja poljoprivredna proizvodnja, rekordno nizak Dunav, otežan transport i smanjena proizvodnja hidroelektrana povećavaju troškove i otvaraju pitanje uticaja na cene hrane, inflaciju i privredni rast. Dok se u Evropskoj uniji već računaju makroekonomski gubici od ekstremnih vrućina, u Srbiji za sada nema celovite procene njihovog uticaja na privredu

trategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period 2026–2034. godine, najavio je ministar poljoprivrede Dragan Glamočić. Cilj je da se agrarna politika snažnije usmeri ka investicijama, modernizaciji, preradi i stvaranju veće dodate vrednosti

Glamočić je za Politiku rekao da promena modela podrške ne znači smanjenje izdvajanja za poljoprivredu, već nastojanje da sredstva iz agrarnog budžeta daju veće rezultate.

Srbija i Ukrajina potpisale su Memorandum o razumevanju kojim se unapređuje saradnja u oblasti zdravlja životinja i bezbednosti hrane, uz cilj da se olakša i trgovina životinjama i proizvodima životinjskog porekla.

Memorandum predviđa neposredniju saradnju nadležnih institucija, razmenu stručnih informacija i podataka o inspekcijskom nadzoru i proceni rizika. Poseban fokus biće na prevenciji i kontroli prekograničnih zaraznih bolesti životinja.

Dok se najviše govori o šteti koju visoke temperature i nedostatak padavina nanose kukuruzu, soji i drugim ratarskim kulturama, voćari upozoravaju da su ozbiljno ugroženi i višegodišnji zasadi. Za razliku od jednogodišnjih useva, posledice suše u voćnjacima ne moraju odmah biti vidljive, ali se mogu osećati tokom više narednih sezona